Javna preduzeća: Nova – stara realnost

Iako je planom javnih nabavki za 2018. godinu i njegovim izmenim i dopunama planirani godišnji iznos javnih nabavki u visini od 135.180.000 dinara javno preduzeće nije imalo službenika za javne nabavke.

Analize rada javnih preduzeća, koje inače prati neslavna sintagma najslabije karike u sistemu javnih finansija, da li su je sprovodile nadležni organi ili su činile organizacije koje se bave monitoringom javnih finansija, pa i mediji, pokazuju da su godinama prisutni isti problemi. Revizije Državne revizorske institucije, kada je reč o lokalu, pokazuju da gotovo istovetne nepravilnosti u radu i poslovanju prave gradovi i opštine, kao i preduzeća koja su osnovana da bi obavljala poverene nadležnosti – javna preduzeća. Među nepravilnostima su neizbežne one u sprovođenju postupaka javnih nabavki i primene zakona.

Udeo javnih nabavki koji se sprovedene na lokalnom nivou – da li kod lokalnih samouprava ili lokalnih javnih preduzeća, nije zanemarljiva. Reč je od oko 15 odsto, odnosno ukupno 30, računajući oba sektora. Samo tokom prošle godine, prema Godišnjem izveštaju Uprave za javne nabavke, opštine i gradovi, nabavile su radove, dobra i usluge u vrednosti od 67.051.153.000 dinara, a na sličnom nivou su i lokalna javna preduzeća. Međutim, 2018. godine opštinska preduzeća i gradovi sprovele su postupke u većem procentu (17 odsto), dok je na nivou opština i gradova taj procenat bio niži u odnosu na 2019. godinu (13 odsto).

U revizijama javnih preduzeća koje su rađene u prethodnim godinama utvrđene su značajne nepravilnosti u primenjivanju zakona kojima su regulisane javne nabavke, zarade, naknade zarada i ostala lična primanja i raspodela i uplata dobiti u javnom sektoru, napominje se u izveštajima državnih revizora.

Konkretno, radi se o preduzimanju potrebnih mera prilikom planiranja, sprovođenja i izveštavanja o postupcima javnih nabavki, potom u sprovođenje postupka javnih nabavki, kod zaključenja ugovora i izmena zaključenih ugovora koja nisu obavljana u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. Takođe, i dalje je problem taj što se na nivou javnih preduzeća ignoriše Zakon o javnim nabavkama, odnosno radovi, dobra i usluge neretko su plaćani bez sprovođenja odgovarajućeg postupka javne nabavke.

Izveštaj o reviziji pravilnosti poslovanja Javnog komunalnog preduzeća „Vodovod - Šabac“ Šabac za 2018. godinu u delu koji se odnosi na obračun i isplatu zarada, naknada zarada i ostalih ličnih rashoda, javne nabavke i potraživanja jedan je od primera koji predstavljamo ovim putem.

Prema zvaničnom izveštaju preduzeće je nabavilo usluge i dobra u iznosu od najmanje 12,9 miliona dinara bez prethodno sprovedenog postupka javne nabavke.

Radi se o 12.388.000 dinara bez PDV-a za usluge regrutovanja kadrova kroz posredovanje u radnom angažovanju i zapošljavanju kadrova za potrebe preduzeća kao naručioca. Takođe, bez primene odredaba zakona preduzeće je nabavilo hemikalije - tečnog hlora i hemikalija za održavanje Fontana, u iznosu od 561.000 dinara bez PDV-a, iako je sprovelo istovrsnu nabavku dobara koja imaju istu odnosno sličnu namenu u odnosu na sprovedenu javnu nabavku u otvorenom postupku za nabavku hemikalija podeljenih u partije.

Slična je situacija bila u javnom komunalnom preduzeću u Aranđelovcu, gde su državni revizori takođe kontrolisali pravilnost poslovanja Javnog komunalnog preduzeća Bukulja, Aranđelovac, sa fokusom na obračun i isplatu zarada, naknadu zarada i ostalih ličnih rashoda, te javne nabavke i potraživanja. Aranđelovačko komunalno preduzeće nabavilo je usluge u vrednosti od 900.000 dinara, a da nije sprovelo postupak javnih nabavki i niti je imalo službenika za javne nabavke, iako je ukupna vrednost planiranih javnih nabavki na godišnjem nivou 135 miliona dinara i time postupilo suprotno Zakonu o javnim nabavkama.

Iako je prag za sprovođenje postupka javne nabavke male vrednosti niži, preduzeće nije primenilo procedure pri nabavci usluga pregleda radnika u iznosu od 852.000 dinara.

Pored toga, u izveštaju je zabeleženo da preduzeće nema interni akt kojim je uređen postupak javnih nabavki, čime je postupilo suprotno članu 22 Zakona o javnim nabavkama kojim je definisano da je naručilac dužan da donese akt kojim će bliže urediti postupak javne nabavke unutar naručioca, a naročito način planiranja nabavki (kriterijume, pravila i način određivanja predmeta javne nabavke i procenjene vrednosti, način ispitivanja i istraživanja tržišta), odgovornost za planiranje, ciljeve postupka javne nabavke, način izvršavanja obaveza iz postupka, način obezbeđivanja konkurencije, sprovođenje i kontrolu javnih nabavki, način praćenja izvršenja ugovora o javnoj nabavci. U postupcima javnih nabavki velike vrednosti čija ugovorena vrednost iznosi 71.013.000 dinara član komisije za javne nabavke nije bio službenik za javne nabavke i na sajtu službenih glasila nije objavljeno obaveštenje o zaključenom ugovoru.

Državna revizorska institucija obavila je kontrolu rada još jednog javnog preduzeća u fokusu interesovanja ovog teksta. Radi se o Javnom preduzeće „Nacionalni park Tara“ Bajina Bašta koje je, kako je to navedeno u izveštaju, bez sprovedenog postupka javne nabavke,  nabavilo dobra i usluge u iznosu od najmanje 2,33 miliona dinara. Među zabaleženim nepravilnostima u izveštaju se navodi i da u komisiji za javnu nabavku za rekonstrukcija barake - planinarski dom na Mitrovcu, čija procenjena vrednost iznosi 16,70 miliona i veća je od trostrukog iznosa iz člana 39 stav 1 Zakona o javnim nabavkama, preduzeće nije imenovalo službenika za javne nabavke, što nije u skladu sa odredbama člana 54 stav 6 Zakona o javnim nabavkama. Preduzeće je nakon sprovedenog postupka javne nabavke u kom je kupilo polovan kamion sa dizalicom i prikolicom, sa izabranim ponuđačem zaključilo ugovor u vrednosti od 7,35 miliona dinara, a da izabrani ponuđač, pošto nije upisan u Registar ponuđača koji vodi Agencija za privredne registre, nije dostavio dokaze o ispunjenosti uslova koji su propisani članom 77 stav 1 Zakona o javnim nabavkama. To ujedno predstavlja i bitne nedostatke te je preduzeće dostavljenu ponudu trebalo da odbije kao neprihvatljivu. Preduzeće je u toku 2018. godine, nakon zaključenja ugovora o javnoj nabavci, povećalo obim predmeta nabavke za 1,03 miliona dinara, odnosno za 16 odsto, više od ugovorene vrednosti, a da nije: donelo odluku o izmeni ugovora, odluku objavilo na Portalu javnih nabavki i izveštaj dostavilo Upravi za javne nabavke i Državnoj revizorskoj instituciji, što nije u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama. Preduzeće je u toku 2018. godine nabavilo usluge seče, izrade, izvoza i iznošenje drvnih sortimenata, u iznosu od 1,68 miliona dinara i nabavku dobara u iznosu od 648.000 dinara, bez sprovedenog postupka javne nabavke, iako nisu postojali razlozi za izuzeće u smislu člana 7, 7a i 39 stav 2 Zakona o javnim nabavkama.

Za javne nabavke, procenjene vrednosti u ukupnom iznosu od 36.710.000 dinara, državnim revizorima nisu prezentovani pisani dokazi o ispitivanju i istraživanju tržišta predmeta nabavke i o načinu utvrđivanja procenjene vrednosti pojedinačnih javnih nabavki za 2018. godinu, zbog čega preduzeće procenjenu vrednost javnih nabavki nije utvrdilo na način kako je propisano Zakonom o javnim nabavkama.

Iako je država osnivač „Nacionalnog parka Tara“ Bajina Bašta, odnosno, reč je o republičkom javnom preduzeću, nepravilnosti koje se beleže u smislu primene Zakona o javnim nabavkama slične su kao i kod javnih preduzeća čiji je osnivač lokalna samouprava. U primerima koje smo predstavili, nepravilnosti su očigledne i mogu se, uslovno rečeno, okarakterisati kao početničke greške koje nisu dozvoljene niti primerene ovom važnom segmentu sistema javnih finansija.