U javnim nabavkama na lokalu ponuđača manje i od niskog republičkog proseka

Od analiziranih opština i gradova, u Arilju ima najviše konkurencije u postupcima javnih nabavki, najmanje u Bogatiću, dok je prosek ponuda u većim mestima poput Kragujevca i Čačka između manji od 1,9.

Prema zvanični podacima iz Godišnjeg izveštaja Uprave za javne nabavke, prosečan broj ponuda u postupcima javnih nabavki tokom 2019. godine iznosio je 2,5, što je na istom nivou kao i 2018. godine.

Polugodišnji presek bio je i niži, svega 2,2 odsto. Srbija, u svakom slučaju, ne može da se pohvali pomacima po pitanju konkurencije. Naime, u Bosni i Hercegovini u pitanju je 2,54 ponuda po postupku, u Sloveniji 2,9, Hrvatskoj 3,5, a prosek u Evropskoj uniji je 5,4.

Učešće javnih nabavki u bruto domaćem proizvodu iznosilo je tokom prošle godine 8,14 odsto, što je na nivou proseka za poslednjih pet godina. Ugovorena vrednost svih javnih nabavki u 2019. godini iznosila je 440.522.000.000 dinara.

Od ukupnog broja postupaka 15 odsto su sprovele opštine i gradovi, a vrednost radova, dobara i usluga koštala je 67.051.153.000 dinara.Isti procenat (15 odsto) od ukupnog sprovedenih javnih nabavki sprovela su i lokalna javna preduzeća. Javna preduzeća su 2018.  imala udeo do 17 odsto od ukupnog broja nabavki, dok je u opštinama i gradovima tada bilo 13 odsto.

Užički centar za ljudska prava i demokratiju je analizirao konkurenciju u postupcima javnih nabavki gde su naručioci opštine i gradovi iz četiri okruga, gde se pokazalo da je prosek ponuda niži i od niskog republičkog proseka.

Monitoring je rađen u nabavkama koje je sprovelo 10 lokalnih samouprava iz četiri okruga Zlatiborskog, Moravičkog, Mačvanskog i Šumadijskog okruga, gde je utvrđeno da je najviše konkurencije bilo u Arilju (2.43), a najmanje u Bogatiću (1,46). Tek sa 1,85 prosečnih ponuda Arilje prati Bajina Bašta, nakon toga sledi  Kragujevac sa 1,73, Lučani sa 1,64, odmah potom Krupanj sa 1,62 i isto toliko u opštini Prijepolje (1,62), Čačak sa tek 1,56, pa Vladimirci sa 1,5, Priboj 1,48 i Bogatić sa 1,46.

Analiza je sprovedena na osnovu 331 ugovora zaključenih u postupku  javne nabavke, odnosno postupaka. Najviše ugovora bilo je iz Čačka (77), sledi Krupanj sa 53, pa Prijepolje 42, Priboj – 29, Bogatić i Lučani sa po 28, Arilje 24, Vladimirci i Bajina Bašta 22 i Kragujevac sa 13.

Što se opštine Arilje u kojoj je, u odnosu na analizirane lokalne samouprave najviše konkurencije među ponuđačima u javnim nabavkama, ali i dalje ispod republičkog proseka, a naročito u odnosu na proseke razvijenih zemalja, u 2019. godini beleži se jedan postupak sa čak sedam ponuda. U pitanju su je nabavka geodetskih usluga, gde je procenje vrednost 1.666.666 dinara, a ugovor je na kraju zaključen na 1.029.078 dinara sa PDV-om. Šest ponuđača konkurisalo je za uslugu zimskog održavanja lokalnih puteva na teritoriji opštine Arilje za zimsku sezonu 1.12.2019. - 31.12.2020, podeljenu po partijama.

Inače, ugovori o javnim nabavkama sa lokalnom samoupravom zaključeni sa ponuđačima koji su iz tog mesta ili okolnih opština i gradova.

U maloj mačvanskoj opštini Bogatić koja je imala najmanje ponuda prosečno po postupku, za ovakav vid saradnje sa lokalnom samoupravom zainteresovan je uglavnom po jedan ponuđač. Jedino gde se beleži porast jeste kod nabavke geodetski usluga – čak šest pristiglih ponuda, ali je postupak na kraju obustavljen. Tri ponude pristiglo je postupku za nabavku goriva za službena vozila, gde je ugovor zaključen na 1.011.120 dinara, nešto više u odnosu na procenjenu vrednost.

 Međutim, ni ovi nalazi niti podaci sa republičkog nivoa  nisu iznenađenje za poznavaoce sistema javnih nabavki u Srbiji. Njega godinama opterećuju isti problemi, među kojima je nizak broj ponuda, odnosno slaba konkurencija. Stanje preti i da se pogorša, naročito kada se uzme u obzir činjenica da su se menjali zakon i procedure i da su najavljene elektronske nabavke za koje se opravdano sumnja da će uspeti da podignu ponuda u postupcima. U svetlu uspostavljanja sistema elektronskih javnih nabavki u Srbiji,treba istaći da je Evropska komisija još u aprilu 2012. usvojila strategiju za elektronsku javnu nabavku  u cilju da do sredine 2016. javna nabavka u potpunosti bude elektronska, a 26. juna 2013. je usvojila predlog direktive o elektronskom izdavanju računa u poslovima javne nabavke. Parlament i Savet su 16. aprila 2014. usvojili Direktivu 2014/55/EU o elektronskom izdavanju računa u javnoj nabavci. Rok za transponovanje u nacionalne pravne sisteme država članica je 27. novembar 2018.

Pripremajući novi Zakon o javnim nabavkama, zakonodavac se posebno rukovodio zakonodavnom paketu Evropske unije usvojenim 2014, koji je imao prevashodni cilj da pojednostavi postupke, podigne fleksibilnost procedura ali i da posveti posveti posebnu pažnju sociljalnim i ekološkim kriterijumima u postupcima javnih nabavki. Da li će i u kojoj meri, nova zakonska rešenja doprineti većoj konkurenciji u sistemu javnih nabavki pokazaće nam i prvi postupci elektronskih javnih nabavki već u julu ove godine.