Građani u akciji za više odgovornosti i transparentnosti u oblasti zaštite životne sredine – opština Čajetina

Nije dovoljno samo rešiti odvoženje otpada, već i dalje korake, kao i prečišćavanje voda i druga važna pitanja životne sredine

Na korak do prve „eko opštine“ u Srbiji: Čajetina, opština bez divlje deponije

Na teritoriji Čajetine nalazi se planina Zlatibor, popularno turističko mesto u Srbiji, ali i regionu.

U prilog tome govori podatak da je godišnje poseti više od 300.000 turista. Ono što je retkost je da na teritoriji ove opštine ne postoji ni jedna divlja deponija i da su sve kako urbane, tako i seoske mesne zajednice, pokrivene komunalnom opremom. Za to je zaslužno Komunalno javno preduzeće „Zlatibor“ i zaposleni u njemu. O tome kako ova turistička opština nema nijedno registrovano ilegalno smetlište, kako se menjanju negativne navike u odlaganju otpada govori Vera Blagojević, iz komununalnog preduzeća „Zlatibor“.

Da li je moguće da postoji jedna opština u Srbiji da nema ni jednu divlju deponiju i da su sve seoske mesne zajednice snabdevene komunalnom opremom i kako ste vi to postigli?

Malo po malo, u poslednjih nekoliko godina značajno smo ulagali u opremu ali i trudili se da to dovedemo do nekog pristojnog nivoa. Naime, mi smo celokupnu teritoriju opštine Čajetina, odnosno svih njenih 19 seoskih mesnih zajednica i dva naseljena mesta gradskog područja pokrili sa organizovanim sistemom skupljanja otpada. U početku je to bilo samo manji broj kontejnera, u smislu da je u svakom selu bilo po nekoliko kontejnera u zavisnosti od njegove veličine. Godinama unazad, počeli smo negde 2014/2015. godine, mi smo krenuli da povećamo broj komunalne opreme u svakom selu. Imali smo mi ponegde i deponija kao što i većina lokalnih samouprava u našoj zemlji ima. Mi smo gledali gde su to stanovnici navikli da bacaju tako neuredno otpad i onda smo se trudili da jednu po jednu saniramo sa našom mehanizacijom i da upravo na tim mestima postavimo kontejnere. Naravno to sve pod uslovom da su ta mesta bila pristupačna našim mašinama koje bi trebalo da prazne te kontejnere. I mogu da kažem da je u poslednjih nekoliko godina stanje, čini mi se, vidno bolje. Mi nemamo ni jedno registrovano smetlište koje je kao tavo definisano, može se sporadično naći da duž puta nađete nekoliko izbačenih kesa i to je nešto na šta ne možemo da utičemo ali to rešavamo tako što svake godine uglavnom duž saobraćajnice bar jednom prođu naši radnici za održavanje komunalne higijene i pokupe otpad. Ono što se moguće primetili, odnosno većina ljudi koji posećuju Zlatibor jeste da se mi trudimo da magistralni put koji vodi preko teritorije opštine Čajetina M21, da njegovu komunalnu higijenu držimo u nekom pristojnom stanju, iako to nije naša nadležnost. Osnovni cilj je da bude čisto. Mi smo u poslednjih nekoliko meseci postavili komunalne posude duž magistralnog puta, preko Zlatibora gore ka Borovoj Glavi i na ovaj drugi putni pravac ka Mokroj Gori kako bismo i tim putnicima u tranzitu omogućili da imaj kontejnere nadohvat ruke.

Vi ste proširili oblast delovanja. Da li imate dovoljno radne snage, odnosno koliko radnika broji ovo javno preduzeće?

Čini mi se da bilo koje komunalno preduzeće u Srbiji pitate da li ima dovoljan broj radnika reći će vam da nemaju. Ali znate da smo svi ograničeni Zakonom o zabrani zapošljavanja ali trudili smo se da sve te situacije prevaziđemo na neki način. Mi trenutno imamo 180 zaposlenih radnika ali u prethodnih nekoliko godina, posebno od kada je ova zabrana stupila na snagu, posebno u godini pandemije kada je još teže bilo obezbediti dovoljan broj radnika mi smo ulagali u opremu. Trudili smo se da nabavimo sve one mašine koje donekle mogu da zamene čoveka. Ja sam pobornik toga da jedan radnik najbolje može da uradi posao ali gdegod to mašina može da uradi dovoljno dobro umesto njega zašto to upotrebiti.

Pomenuli ste opremu, vi ste u proteklom periodu obogatili i vozni park?

Jesmo, naše preduzeće, verovali ili ne, broji 80 vrsta mašina, od putničkih automobila do komunalnih vozila, kamiona i druge opreme za asfaltiranje. Ono što bih volela da istaknem je da je naše preduzeće obavlja širok spektar poslova, pre svega 8 komunalnih delatnosti što je veliki dijapazon poslova. Mi prvenstveno se bavimo i to nam je i osnovna komunalna delatnost upravljanjem otpadom ali ono što dodatno radimo jeste i održavanje puteva u zimskom i letnjem periodu, održavanjem zelenih površina, održavanje javnih površina, upravljanje grobljima, upravljanje parkinzima, pijacom i od prošle godine imamo i održavanje rasvete. Ove godine naše preduzeće kreće sa značajnim projektima. Odnosno, imamo dva značajna projekta: započinjemo sa asfaltiranjem puteva, do sada smo uglavnom radili održavanje, popravku i izradu makadamskih puteva na teritoriji naše opštine a u narednih nekoliko dana krećemo i sa asfaltiranjem.

Znači brinete i o sveukupnom izgledu opštine Čajetina, da sve bude lepo, uredno i čisto? Kada ste govorili o otpadu, količine otpada negde najveće su kad su i sezone, zimska i letnja. Kažite nam koliko otprilike otpada se skupi u jednoj godini koja se prevozi u deponiju duboko u Užice?

Jako je izazovno baviti se sakupljanjem otpada kada ste vi turističko mesto, odnosno turistička destinacija. Ove izazove imamo mi, imaju Vrnjačka Banja i druge opštine na kojima se nalaze veliki turistički centri.  Zato što količina otpada varira od tih udarnih perioda. Tokom 2021. godine na regionalnu deponiju „Duboko“ predato 8.853 tone komunalnog otpada. Sve količine koje se sakupe sa seoskih i gradskih mesnih zajednica a tiču se komunalnog otpada 100 odsto se predaju regionalnom centru „Duboko“. Što bi ako se podeli na 12 meseci bilo negde u proseku 737 tona otpada ali je recimo prošle godine tokom jula meseca predato 939 tona a avgusta koji je tradicionalno najudarniji mesec turističke sezone na Zlatiboru čak 1.033 tone. To su velike oscilacije i potrebo je to organizovati sa uvek istim brojem i komunalnih mašina i radnika.

Primarni cilj opštine Čajetina je da postane prva eko opština u Srbiji. Koliko ste vi blizu ostvarenja cilja i šta je sve potrebno da uradite da biste to postali?

Projekat primene separacije otpada je nešto čemu tažimo već nekoliko godina, ali ne samo deklarativno nego zaista i u praksi. Da biste postali prva ekološka opština nije samo dovoljno upravljati otpadom, nego morate rešiti i pitanje i prečišćavanja voda, i druga pitanja. Ono što smo mi radili u prethodnom periodu je da smo uspeli da obezbedimo dovoljnu količinu svih komunalnih posuda koje su nam potrebne. Imali smo sreću da u prethodnih 4,5 godine realizujemo projekat sa švedskom agencijom SIDA koji je podržan od strane Kraljevine Švedske i realizovan preko Ministarstva za zaštitu životne sredine i uz pomoć SKGO. To je bilo jedno neverovatno dobro iskustvo, sreća koju smo mi imali. Taj projekat je imao dve svoje komponente, kroz koji smo mi kao i drugih 19 opština i gradova u Srbiji dobili određene količine opreme. Opština Čajetina je dobila 5.936 plavih kanti namenjenih za prikupljanje reciklabilnog otpada, što čine papir, plastika i metal i dobili smo 40 žutih kontejnera samo za staklo i jedan kamion, autosmećar. Ono što je opština Čajetina  odlučila kroz ovu drugu komponentu projekta kako smo pristupili izradi lokalnog plana upravljanja otpadom zajedno sa našim konsultantima, sa našim saradnicima odnosno zainteresovanim grupama. Normalno, lokalna samouprava je to sve vodila ali imali smo i zainteresovanu javnost što stručnu što NVO, privrednike i vlasnike ugostiteljskih objekata jer kad vi već nešto propisujete, oni koji to treba da primene moraju se složiti. Odnosno mi im moramo olakšati da to bude prijemčivo i da kasnije nemaju otpor prema tome. Ja ne znam ni broj radionica koje smo mi održali i razgovora sa svim zainteresovanim, bilo je tu i penzionera i građana.

Kažete da su svi zainteresovani da se što pre krene sa primarnom selekcijom ...

Mi s vremena na vreme sprovodimo anketu. Na početku kada smo sve ovo krenuli imali smo ulaznu anketu, ono što smo videli je da je 60 odsto građana apsolutno odmah bilo zainteresovano, 20 procenata je bilo zainteresovano ali nisu bili sigurni šta tačno treba da rade ali kad bude počelo oni su raspoloženi da se bave primarnom selekcijom i imali smo onih 20 procenata koji ne žele primarnu selekciju. Baš tih 20 procenata su nama sada fokus.

Zbog čega ne žele da selektuju otpad, da li su vam rekli?

Različiti su u pitanju razlozi, imaju neke svoje druge životne prioritete, možda nisu dovoljno ni informisani, ne znaju benefite, zašto je dobro selektovati otpad. M smo svi članovi našeg regionalnog centra „Duboko“ i to je preduzeće svih građana iz ovog regiona a ono što je prvi i osnovni cilj je da smanjimo količinu deponijskog prostora- Što više reciklabilnog materijala odložimo koji će kasnije ići na sekundarnu selekciju i dalju upotrebu, to ćemo manje deponijskog prostora zauzeti i ostaviti budućim generacijama povoljniju situaciju. Drugi cilj je i ponovo upotrebiti neke vrste materijala kako bismo smanjili i upotrebu nekih drugih resursa i treće, što je veliki benefit i za preduzeće, a mi smo javno preduzeće u vlasništvu svih građana, ako mi odvajamo velika sredstva za deponovanje otpada to znači da nećemo imati dovoljno sredstava da nabavimo neke druge stvari, opremu,nešto drugo što je dobro za našu lokalnu zajednicu. Samim tim i smanjenjem tih troškova postoje određena sredstva koja se oslobađaju i kasnije služe za nabavku nečega što služi zajednici.

Do nedavno na teritoriji opštine Čajetina bila su tri reciklažna ostrva, dvorišta, sad ih ima čak 5.

Moramo napraviti razliku, to su reciklažna ostrva, to je jedan dobar primer koji smo mi videli prilikom posete Kraljevini Švedskoj u okviru projekta koji sam malopre pomenula. Imali smo priliku da na svim nivoima sačinimo jednu delegaciju od rukovodstva iz lokalne samouprave, reko zaposlenih u javno komunalnom preduzeću, inspekcijskih službi ako i profesorke jedne naše i neki članova udruženja, nevladinog sektora. Svi mi zajedno išli smo jedno studijsko putovanje i posetu gde smo imali priliku da vidimo jedan jako dobar primer upravljanja otpadom u gradu Jevle gde se u njihovom regionu deponuje samo 1 posto ukupnog sakupljenog komunalnog otpada i to na vrlo jednostavan i praktičan način. Tu smo upravo videli tu primenu reciklažnih ostrva koja su jako pogodna, mala su, tipski napravljena i postavljaju se na prostore gde nemate dovoljno prostora da postavite za svakog korisnika posebno posude i mi smo to primenili za sam tržni centar Zlatibora. Na početku smo izgradili jedno veliko reciklažno ostrvo i videli smo da to jako dobro funkcioniše, nakon toga dva u isto vreme, sad smo postavili još dva, puštena su u rad pre nekoliko dana.

Da li je to dovoljno, hoćete li tu stati?

U samom tržnom centru Zlatibora mislim da je to dovoljno, u najužem gradskom jezgru. Ono što je sigurno, razmotrićemo i druge mogućnosti gde se za to ukaže prilika ali ono što moram napomenuti je da je taj sistem... Znate i sami za Zlatibor su zainteresovani mnogi investitori, i zaista trenutno imamo dosta gradnje na Zlatiboru ali naše preduzeće izdaje uslove za postavljanje komunalnih posuda u okviru parcela onoga koji gradi. Kada sam malopre rekla da smo nabavili određen broj kanti, htela sam da kažem i da je sama lokalna samouprava, odnosno komunalno izdvojilo isto toliko sredstava gde smo mi nabavili i zelena kante i kontejnere koji služe za mokru frakciju otpada, zato što smo se odlučili da uporedo sa postavljanjem kontejnera za primarnu selekciju otpada postavimo ove kante i kontejnere unutar parcela vlasnika objekta (bez obzira da li je u pitanju kolektivni ili individualni tip stanovanja), i da na taj način uklonimo kontejnere sa javnih površina.

Kakva je situacija sa građevinskim otpadom, šta radite sa njim?

U skladu sa zakonskim regulativama, mi smo opredelili jednu lokaciju, to je deo ranije korišćene deponije koju smo mi imali na Zlatiboru, deponije „Bregovi“ koju smo mi uglavnom našim sredstvima i zajedno uz podršku Ministarstva za zaštitu životne sredine koje je opredelili sredstva za samu rekultivaciju, prepokrivanje sanirali tu deponiju i onda smo jedan deo te deponije opredelili za odlaganje građevinskog otpada. Naše preduzeće se bavi i tim poslovima. Mi trenutno imamo aktivnih 40 gradilišta na kojima je raspoređeno negde oko 70 kontejnera različite veličine, od 5 do 7 metara kubnih i gde mi tu vrstu otpada, ako ne sadrži najlon ili plastiku odlažemo na ovu deponiju, dok najlon, plastiku i karton od raznih raspakivanja predajemo regionalnom centru „Duboko“.

Švedska vlada će vam finansirati i studiju izvodljivosti za uklanjanje animalnog otpada?

Sve je to deo projekta koji smo mi već priveli kraju, ta studija je već izrađena i ono što je još preostalo da se uradi jeste da se preda dokumentacija za građevinsku dozvolu: mi smo nekako kada smo krenuli da radimo taj lokalni plan upravljanja otpadom već prepoznali jedan veliki problem a to je upravo prikupljanje i odlaganje sporednih proizvoda životinjskog porekla, naime neretko su nam se dešavale situacije da u tim velikim kontejnerima koji su raspoređeni po seoskim mesnim zajednicama, upravo iz sela koji se bave preradom mesnih proizvoda, dolaze velike količine kostiju u kontejnerima, što je zaista nedopustivo i imali smo različite situacije gde smo uključivali našu komunalnu inspekciju kao i veterinarsku inspekciju i negde smo zajedno prepoznali da je to jedan od velikih, gorućih pitanja koje treba rešavati. Bilo je i ranije pokrenutih inicijativa pa su grad Užice i opština Čajetina zajedno obuhvaćene ovom studijom, pridružene su i Bajina Bašta, Požega i Arilje u nekoj sledećoj, drugoj fazi. Mi smo opredelili lokaciju na teritoriji opštine Čajetina i svakog dana očekujemo da stigne zahtev za izdavanje građevinske dozvole za ovaj projekat, za izgradnju tog postrojenja samo za pretovar te vreste otpada koji će se dalje tretirati u postrojenjima koje su za to namenjene a nalaze se jedno u Inđiji i jedno u Ćupriji.