Jedan od najznačajnijih  Direktiva o javnim nabavkama (2014/24/EU) stupila je na snagu  17. aprila 2014. godine. Kao i ostale Direktive, i ova  daje određena uputstva  za postizanje socijalnih i ekoloških ciljeva ali ne postoji obaveza da se ti ciljevi ostvaruju.   Rezervisane javne nabavke  Jedna od glavnih oblasti kojima se Direktiva bavi su  rezervisane nabavke  koje promoviši socijalnu i profesionalnu integraciju osoba sa invaliditetom.Rezervisani ugovori u postupcima javnih nabavki nude konkretne mogućnosti za podršku socijalnoj i profesionalnoj integraciji osoba sa invaliditetom i osoba u nepovoljnom položaju. Ovo pitanje se naglašava u članu 20. Direktive koji se preporučuje da ga države prenesu u svoja zakonodnavstva u cilju omogućavanja da se neke tenderske procedure ograniče za kupovinu robe, radova ili usluga zaštićenim radionicama i drugim pravnim licima  čiji je glavni cilj radna integracija osoba sa invaliditetom i osoba u nepovoljnom položaju. Time bi države i naručioci garantovali efikasniju i održiviju integraciju tih osoba. Istovremeno, to bi povećalo ekonomski učinak zaštićenih radionica i srodnih firmi. Po ovoj revidiranoj Direktivi da bi se zaključili rezervisani ugovori  sada je potrebno samo 30% zaposlenih da spadaju u ove dve kategorije, umesto 50%  koliko je zahtevano Direktivnom  iz 2004. godine.Iako Direktiva tumači „osobu u nepovoljnom položaju” kao nezaposlene, pripadnike  ugroženih manjina ili na drugi način socijalno marginalizovanih  grupa, svaka država treba da tumači ovaj izraz sa širokim diskrecionim pravom, da uključi sve kategorije ljudi koji se suočavaju sa socijalnom isključenošću i da ga prilagode nacionalnom kontekstu i potrebama. „Zaštićeno zapošljavanje“ i „zaštićene radionice“ ne bi trebalo koristiti kao sinonime. Zaštićeno zapošljavanje obično znači zaposlenje u zaštićenim sredinama, u kojem svaka zaposlena osoba prima punu platu i pristup programima socijalne zaštite. Zaštićena radionica obično znači uključivanje osoba sa invaliditetom kroz rad u zaštićenim sredinama; u ovom slučaju radnici nemaju pun status zaposlenika i stoga nisu obuhvaćeni istim pravilima i propisima. I jedno i drugo treba tumačiti u skladu sa definicijom koju je Evropska komisija dala u Opštoj uredbi o izuzećima: zapošljavanje u preduzeću u kojem je najmanje 30% radnika sa invaliditetom. „Programi za zaštićenu zaposlenost” ne treba tumačiti kao „podržani radni odnos". Zapošljavanje uz podršku je šema koja podržava osobe sa invaliditetom ili druge ugrožene grupe u dobijanju  i održavanju plaćenog zaposlenja na otvorenom tržištu rada, a ne u zaštićenim sredinama. Mere podrške moraju uključivati pomoć zaposlenom pre, za vreme i nakon dobijanja posla, kao i podršku poslodavcu. Zapošljavanje uz podršku se fokusira na sposobnosti ljudi, a ne na invaliditet, sa naglaskom na zaposlenost, a ne na aktivaciju ili egzistenciju. Preporuke naručiocima konkretno podržavaju rad i mogućnosti zapošljavanja osoba sa invaliditetom i osoba u nepovoljnom položaju. Tokom verifikacije uslova za učešće ponuđača, naručioci treba da provere da li je integracija osoba sa invaliditetom i osoba u nepovoljnom položaju naznačena kao primarna misija u statutima ili drugim statutarnim dokumentima ponuđača. Preduzeća socijalne ekonomije spadaju u ovu kategoriju. Prilikom sastavljanja projektne dokumentacije, naručioci treba da uključe kvalitet projekta socijalne integracije kao osnovni kriterijum koji mora ispuniti ponuđač. Ovo bi sprečilo preduzeća koja zapošljavaju osobe sa invaliditetom ili osobe u nepovoljnom položaju samo tokom reailizacje ugovora.

Posebna pravila za socijalne i zdravstvene usluge

 Ova Direktiva konačno prepoznaje socijalne, zdravstvene i druge usluge koje doprinose društvenoj koheziji i uključivanje. Jednostavnija pravila ovih usluga su prvo veliko dostignuće za ovaj sektor, a tu se naročito odnosi na favorizovanje kriterijuma kvaliteta,  a ne cene usluge. Preporuke se odnose, pre svega na uključivanje specifičnih kriterijuma kvaliteta koji su od suštinskog značaja za isporuku socijalnih usluga. Izbor najbolje ponude se ne može vršiti samo na osnovu cene ili cene usluge, bez uzimanja u obzir određenih kriterijuma kvaliteta. Praksa je pokazala da se zbog pritiska na lokalne budžete na javne budžete, lokalne vlasti najviše koriste kriterijum najniže cene, što je imalo veoma  štetan uticaj i na kvalitet pruženih usluga krajnjim korisnicima socijalnih i zdravstvenih usluga. Da bi se osiguralo da kvalitet postane suštinska komponenta u dodeli ugovora za socijalne i zdravstvene usluge, neophodno je da se kvalitet  ponderiše u iznos od najmanje 50% u odnosu na druge kriterijume kao cena (vrednost za novac).Pored toga, ulaganje u kvalitetne socijalne usluge - posebno preventivne usluge - značajno  se smanjuje potreba  za dugotrajnim pružanjem te usluge a samim tim se na duže staze smanjuje budžetska potrošnja za te namene. U slučaju da naručilac usluge želi da  zadrži  kriterijum najniže cene za socijalne, zdravstvene i druge posebne usluge,  preporuka  je da se  uključe kriterijumi koji se direktno odnose na kvalitet usluge u tehničkim specifikacijama.Kriterijumi za dodelu socijalnih usluga moraju osigurati poštovanje sledećih principa: kvalitet, kontinuitet, pristupačnost, dostupnost i sveobuhvatnost usluga; specifične potrebe različitih kategorija korisnika, uključujući i ugrožene grupe; inovacije; uključenost  i osnaživanje korisnika. Takođe treba razmotriti  mogućnost „partnerstva za inovacije“, koji omogućavaju naručiocima da raspisuju tendere za specifične probleme  bez nametanja  rešenja, čime se ostavlja prostor za naručioca i ponuđača za  zajedničko  kreiranje inovativnih rešenja. Fundamentalni deo bilo koje javne nabavke u oblasti socijalnih usluga je uključenost krajnih korisnika usluga. Korisnici usluga bi trebalo da budu ključni akteri u postupcima javnih nabavki i da svojim iskustvom doprinesu efikasnom pružanju usluga. Da bi se obezbedilo da te usluge odgovaraju realnim potrebama korisnika neophodno je uključiti predstavnike korisnika socijalnih usluga u celokupan proces javne nabavke, od planiranja do izvršenja ugovora. Na taj način će se značajno pojačati kvalitet usluga ali i omogućiti transparentan i odgovoran pristup naručilaca i pružaoca socijalnih usluga.

Zakon o javnim nabavkama Republike Srbije predvido je postupak rezervisane javne nabavke u članu 8. koji glasi

,,Naručilac može sprovesti postupak javne nabavke u kojem mogu učestvovati samo ustanove, organizacije, udruženja ili privredni subjekti za radno osposobljavanje, profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje lica sa invaliditetom, ako ta lica čine najmanje 30 % zaposlenih, pri čemu svi učesnici u zajedničkoj ponudi i svi podizvođači moraju da budu iz navedene grupacije.

U slučaju nabavke iz stava 1. ovog člana naručilac je dužan da u pozivu za podnošenje ponuda navede da se sprovodi rezervisana javna nabavka.''

U očekivanju novog Zakona o javnim nabavkama Užički centar za ljudska prava je sproveo brojna istraživanja sa korisnicima socijalnih usluga koji su nedvosmisleno izjavili da je neophodno  ovu oblast dodatno zakonski urediti, u skladu sa Dirketivom iz 2014. To se naročito odnosi na uključivanje korisnika u postupke planiranja i praćenja izvršenja ugovora, kao i na javno objavljivanje svih zaključenih ugovora i sprovedenih evaluacija realizovanih usluga.