Javne nabavke u lokalnom zdravstvu: Loša krvna slika sistema

Državna revizorska institucija (DRI), gde god i koga god da kontroliše, pored zamerki na nepravilan obračun plata, po pravilu, naravno, često više od dozvoljenog, na problematično raspolaganje imovinom, uvek ima brojne i ozbiljne zamerke na postupke javnih nabavki koje naručioci sprovode na svim nivoima vlasti, bez obzira koliko je novca u pitanju i šta se kupuje, plaća. Ništa se u tome ne razlikuju ni zdravstvene ustanove u Srbiji, od republičkog do lokalnog nivoa, od primarne do tercijarne zaštite. Neke od zamerki državnih revizora su na račun diskriminatorskih uslova u konkursnoj dokumentaciji, koji se kreiraju tako da odgovaraju određenom, unapred poznatom i jedino poželjnom ponuđaču i kako bi se smanjila ili onemogućila konkurencija, dakle „trku“ za što nižu cenu, a što kvalitetniju uslugu, robu, radove. Pored ovog, bolnice, domovi zdravlja, zdravstveni centri, apoteke, ali i svi drugi koji troše novac građana, poreskih obveznika, najčešće ne mogu da dokažu da su istraživali tržište kako bi na pravilan način odredili pravu procenjenu vrednost onog što planiraju da plate, a to moraju po zakonu da urade, nemaju ni stručna i sertifikovana lica u komisijama za javne nabavke, ne prate na odgovarajući i zakonom obavezan način realizaciju javne nabavke[1], a, što je poražavajuće i što postaje sve češći model ponašanja, u potpunosti zaobilaze Zakon o javnim nabavkama, odnosno, ne sprovode postupke i plaćaju kome šta hoće i koliko hoće, bez zakonskih procedura. Zbog toga što ne postoje odgovarajuće sankcije nadležnih organa, šalje se jasna poruka koja samo podstiče ovakav, za građane, njihov novac, pa i zdravlje, poguban trend. Primeri nabavki u zdravstvu u Kraljevu, Valjevu i Šapcu verno ilustruju koliko su zaista problematične prilike na lokalu.

U postupku revizije Doma zdravlja „Kraljevo“ DRI je utvrdio da je ta ustanova primarne zdravstvene zaštite u toku 2016. godine nepotpuno i netačno iskazala najmanje 10 miliona dinara, što je u odnosu na budžet kojim raspolaže, a koji je oko 600 miliona dinara, iznos koji se ne sme zanemariti. Pored toga, ova je ustanova u postpunosti zaobišla Zakon o javnim nabavkama za iznos od tri miliona dinara, tako što nije raspisala postupak za uslugu servisiranja i održavanja vozila, dok, sa druge strane, nije na vreme plaćala svoje obaveze prema osam dobavljača za ono što je naručila u vrednosti od 1,5 miliona dinara.

Kraljevački dom zdravlja je, pored pomenutih nepravilnosti, u nekoliko navrata unapred upisivao iznos na koji će se ugovor o nabavci zaključiti, što je javno objavljeno u konkursnoj dokumentaciji i što, svakako, obesmišljava potrebu za nadmetanjem ponuđača za, kako smo već rekli, smanjenjem cene, i to u milionskim postupcima. Da li je to greška iz neznanja ili nečeg drugog, neka u ovom trenutku ostane retorsko pitanje.

Na zamerke državnih revizora, tačnije, na preporuke i napomene koje su rangirane prema hitnosti i ozbiljnosti štete koje predstavljaju za javne finansije, rukovodstvo je napravilo određene izmene, odnosno, u toku revizije je postupilo prema nalogu koji im je dat. Međutim, praksa i državnih revizora i organizacija civilnog društva koje kontrolišu javne finansije, pokazala je da je povećana pažnja kada državnih revizora nema na vidiku preko potrebna.

                                                             .

Takođe je problematično poslovanje Apoteke „Šabac“, uključujući i postupke javnih nabavki koja je ta ustanova sprovodila. U prilog tome govori činjenica da su u januaru ove godine, zbog sprovođenja prinudne naplate, blokirani. Pored toga, 17 objekata apoteke za opštine Koceljeva, Vladimirci i Bogatić, kao i većina organizacionih jedinica za grad Šabac, ove godine je privremeno zatvoreno. Interna kontrola u toj ustanovi je isto tako sporna, budući da je te poslove obavljala žena koja je u sukobu interesa, jer istovremeno obavlja i poslove službenika za javne nabavke i povezano je lice sa licem koje obavlja poslove pomoćnika direktora za ekonomsko – pravne poslove. U ovom slučaju se nameće pitanje da li interne kontrole uopšte ima i kakva je ona po svom kvalitetu. Što se interne kontrole javnih nabavki tiče, tu je stvar jasna – nema je. Naime, državni revizori su zabeležili da u 2016. godini nije sprovedena nikakva kontrola javnih nabavki šabačke apoteke, niti je o nabavkama obavešten upravni odbor te ustanove.

Pored toga, utvrđeno je da Apoteka „Šabac“ nije u zakonom propisanom roku od 90 dana izmirila novčane obaveze prema dobavljačima u iznosu od bar 118.700.000 dinara i na taj način je stvorila nove potencijalne obaveze za naknadu za kašnjenje od oko 85.620.000 dinara, propisane odredbama Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama.

Treba napomenuti da je Zakonom o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama definisano da se ugovorom između javnog sektora i privrednog subjekta ne može predvideti rok za izmirenje novčanih obaveza duži od 45 dana, u slučaju kada je u tom ugovornom odnosu javni sektor dužnik. Dalje, ugovorom između subjekata javnog sektora ne može se predvideti rok za izmirenje novčanih obaveza duži od 60 dana. Međutim, zakon kaže da se ugovorom između javnog sektora i privrednih subjekata može predvideti rok za izmirenje novčanih obaveza do 90 dana u slučaju kada je dužnik Republički fond za zdravstveno osiguranje, odnosno korisnik sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem. Istim je zakonom data mogućnost da poverilac ima pravo da od dužnika zahteva naknadu za kašnjenje u isupnjavanju novčane obaveze u iznosu od 20.000 dinara, za slučaj da novčana obaveza nije izmirena u rokovima koji su navedeni. Ipak, praksa kaže da se ovaj mehanizam omogućen zakonom ne koristi u dovoljnoj meri, ili uopšte, verovatno zbog specifične delatnosti zdravstvenih ustanova, što im dodatno daje na „lagodnosti“ u plaćanju svojih obaveza, a kasnije, kada to dobije sudski epilog, šteta dobije ogromne razmere.

S tim u vezi, nije zgoreg napomenuti da zdravstvene ustanove širom Srbije, iako posluju i komercijalno, nisu baš najredovnije platiše prema svojim dobavljačima. Dok se one, kao naručioci u postupku javne nabavke, za dobro izvršenje posla dobavljača ili izvođača radova obezbede menicom, sa druge strane ne postoji način da se ovaj drugi, takoreći, osigura da će za njegova dobra, usluge i radove biti plaćeno, ikada. Blokada računa neplatiše je krajnje sredstvo, ali tome se, kako praksa pokazuje, ne pribegava često. Zbog toga se zdravstvene ustanove širom zemlje prilično lagodno ponašaju po pitanju izmirenja svojih novčanih obaveza.

Međutim, u slučaju šabačke apoteke je stvar malo drugačija u odnosu na druge, budući da su joj podračuni u ovoj godini bili u prinudnoj naplati.

Opšta bolnica u Valjevu je lane čak 71,5 miliona dinara potrošila na dobra i usluge mimo propisa. Pomenuti iznos je, ilustracije radi, tri odsto od ukupnih rashoda te zdravstvene ustanove u 2016. godini, utvrdila je državna revizija. Od toga, najmanje 32,5 miliona dinara je potrošeno na dobra i usluge nepravilnom primenom odredbi Zakona o javnim nabavkama i to 21 milion dinara na osnovu ugovora koji su prestali da važe.

Uvidom u konkursnu dokumentaciju, revizori su utvrdili da su u najmanje dve javne nabavke propisani dodatni uslovi kojima se ograničava konkurencija i narušava jednakost ponuđača, odnosno predviđeni uslovi nisu u logičkoj vezi sa predmetom javne nabavke^[2].

Naime, za nabavku proizvoda za ishranu bolesnika u postupku javne nabavke ponudu je mogao da da jedino ponuđač koji je učestvovao u snadbevanju predmetom javne nabavke u planu mreže zdravstvenih ustanova Republike Srbije, dečijih obdaništa ili Ustanove studentski centar, postupkom javne nabavke u prethodnih pet godina. Ovim su bez zakonskog osnova isključeni svi drugi ponuđači, odnosno snadbevači hranom koji nisu poslovali sa zdravstvenim centrima, studentskim domovima ili slično. Pored toga, Opšta bolnica Valjevo je materijal za saobraćaj i materijal za održavanje higijene i ugostiteljstvo nabavljala i nakon isteka ugovora starih više od godinu dana, i time je najmanje pet miliona dinara potrošila mimo propisa.

Sa druge strane, ova zdravstvena ustanova je bez ikakvog postupka javne nabavke, dakle, potpuno ignorišući Zakon o javnim nabavkama za najmanje 25 miliona dinara nabavila sledeće: medicinski i laboratorijski materijal (13.766.000 dinara), servis i popravka medicinske i nemedicinske opreme (3.022.000 dinara), popravka liftova i pumpi (1.795.000 dinara), elektro i tekstilni metal (1.484.000 dinara), administrativni materijal (780.000 dinara), ultrazvučni aparat, mikroskop i usluge osiguranja i mobilne telefonije (4.183.000 dinara).

Uzevši u obzir sve navedeno, ne sme se zanemariti činjenica da državni revizori u postupku kontrole finansija i poslovanja određenog subjekta, rade prema uzorku, za prethodnu godinu i ne svaku godinu, što, jasno je, ide na ruku onima koji troše novac građana. Dakle, to što državni revizori uvek naiđu na nepravilnosti, zloupotrebe, greške, znači to da bi, ako bi imali više mogućnosti, vremena, mehanizama, kadrovskog kapaciteta, otrkivali još više zloupotreba i nepravilnosti, koje idu na štetu upravo onima koji imaju neskrivenu nameru da onemoguće nezavisne institucije da rade svoj posao. S druge strane, ono što posebno zabrinjava jeste „kilava“, nepostojeća, praksa pravosudnih organa u vezi sa zloupotrebama u javnim nabavkama širom zemlje. Tužioci, sa jedne strane, očigledno neće da čitaju ili ne umeju da čitaju izveštaje državnih revizora, a sudovi, kada se, gotovo na nivou incidenta, desi neki pokrenuti slučaj, ne umeju da odmere kazne tako da one ne budu podsticajne.

[1] DRI je kod određenih naručilaca zamerio što nema dokaza za to da je ono za šta je plaćeno uopšte i urađeno

[2] Što nije u skladu sa odredbama čl. 10, 61. i 76. Zakona o javnim nabavkama