Užički centar za ljudska prava i demokratiju je pored postupaka javnih nabavki tokom 2018. i 2019. godine pratio i izveštaje Državne revizorske insititucije (DRI) koji se odnose na poslovanje zdravstvenih, obrazovnih i vaspitnih ustanova, kao lokalnih samouprava, budući da je nabavka takozvanih socijalnih usluga često u opisu posla gradova i opština. Kako DRI, osim preporuka kada poslovanje opština i gradova, kao i drugih naručioca, nije u skladu sa propisima, podnosi i prekršajne i krivične prijave, monitoring tim je pratio i sudsku praksu po njihovim prijavama, kod sudova i tužilaštava u pet okruga.

Ono što je tim uspeo da prikupi i da analizira su mahom prekršajni postupci, jer epiloga pred sudovima, a da su predmet naše pažnje ovog puta i nije bilo.

Inače, veliki broj krivičnih prijava državnih revizora bude odbačen ili se sve završi još kod tužioca, aktom o odlaganju krivičnog gonjenja - oportunitetom, gde se plati simbolična novčana kazna, najčešće u humanitarne svrhe i tu se priča završi.

Sa prekršajima je situacija malo drugačija, mada je gotovo 100 odsto postupaka i tu okončano simboličnim iznosima.

U periodu od 2010. godine, zaključno sa krajem prošle godine, državni revizori su podneli petnaest krivičnih prijava protiv odgovornih lica kojima su povereni poslovi socijalne zaštite, zaštite dece, a najpre obrazovno - vaspitne ustanove. Sa druge strane, prekršajnih  prijava je daleko više. Užički centar za demokratiju i ljudska prava je imao uvid u desetine prekršajnih prijava koje su podnete protiv odgovornih lica u pet okruga - Zlatiborskom, Moravičkom, Mačvanskom, Šumadijskom i Kolubarskom okrugu.

U ranijim analizima i u razgovoru sa stručnjacima, jedan od zaključaka u vezi sa problemima u sistemu javnih nabavki i u kaznenoj politici nadležnih pravosudnih organa jeste i taj da sudije, najpre prekršajnog suda, jer se pred njima postupci vode, nemaju kapacitete i nisu stručni da donose adekvatne sudske presude. Jedan od razloga zašto je zakonodavac u još uvek aktuelnom Zakonu u javnim nabavkama odlučio da se prvostepeni sudski postupak zbog kršenja odredaba pomenutog zakona vodi upravo pred Republičkom komisijom za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki može biti taj – tu sede, verovatno, najstručnija lica iz te oblasti. Zbog toga su prekršajni sudovi sve postupke usmeravali na pomenutu instituciju. Međutim, Republička komisija je zbog toga što, ipak će se ispostaviti, nije sud, nema mehanizme da obezbedi pre svega prisustvo svedoka, nema mogućnost kažnjavanja kao sud i slično... Zbog toga se i napravio svojevrsni vakuum, te prekršajnih postupaka nije ni bilo. Novi Zakon, koji je u pripremi već mesecima i nakon više od dva meseca od okončane javne rasprave i dalje  nije u proceduri, oduzima Republičkoj komisiji to pravo i vraća stvari pred prekršajne sudove.

U međuvremenu, prekršajni postupci prema prijavama Državne revizorske institucije, zbog nepravilnosti u postupcima javnih nabavki, vođeni su, odnosno suđeni zbog kršenja Zakona o budžetskom sistemu.

U vezi sa analizom prakse prekršajnih sudova po prijavama državnih revizora zbog nepravilnosti u postupcima javnih nabavki u sistemu zdravstva, treba napomenuti da je najviše postupaka vođeno  zbog toga što su apoteke sprovodila postupak javne nabavke za lekove koji se izdaju na recept, a koje građani kupuju, dok se oni kasnije fakturišu nadležnoj filijali Fonda za zdravstveno osiguranje. Zbog tih radnji je do pre nekoliko godina bilo mnogo, ali izmenama taj posao poveren telu za sprovođenje centralizovanih javnih nabavki RFZO-a koje sprovodi postupak javne nabavke, a  apoteke dalje primaju recepte i prodaju lekove, te nakon toga RFZO-u ispostave fakturu.

Krenimo sa predstavljenjem nekih od slučajeva u koje smo imali uvid

Pravnosnažna presuda u predmetu pred Prekršajnim sudom u Kragujevcu, protiv odgovornog lica u Filijali fonda za zdravstveno osiguranje za Šumadijski okrug doneta je pred kraj 2016. godine. Prekršaji koji su stavljeni na teret se odnose na 2010. godinu, a radi se o preuzetim obavezama za gorivo, ali bez zaključenog ugovora, u iznosu od 315.000 dinara.

Prvostepena presuda je doneta u februaru te godine, ali je nakon žalbe i odluke Prekršajnog apelacionog suda, sud u Kragujevcu izrekao opomenu. Prekršaj iz Zakona o javnim nabavkama nije bio jedini za šta se sudilo u tom postupku.

Prekršajni sud u Valjevu je brži od drugih koje smo na ovaj način pratili. Međutim, novčana kazna je i kod njega uglavnom minimalna – 10.000 dinara. Odgovornom licu Opšte bolnice u Valjevu je suđeno zbog toga što je 2016. godine bez postupka javne nabavke nabavio ultrazvučni aparat  za 661.000 dinara, a da prethodno nije zaključen ugovor. U ovom postupku je pravnosnažna odluka doneta 2018. godine. To je jedini prekršaj po kom se sudilo u ovom postupku, a okrivljeni ga je priznao, te molio sud da uzme u obzir to da je Opšta bolnica Valjevo imala finansijske probleme – velike dugove.

U drugom postupku, načelnici Odeljenja za finansijsko – računovodstvene poslove u Filijali Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje se na teret stavljalo to što je u 2011. godini u iznosu od 210.000 dinara platila troškove benzina, a da nije prethodno potpisan ugovor i da nije sproveden postupak javne nabavke. Kažnjena je sa 30.000 dinara, a pored ovog prekršaja na teret joj se stavljao još jedan prekršaj koji nema veze sa nabavkama. Sudski postupak je počeo 2012. godine, a završen je 2014. pravnosnažnom presudom.

Još jedan postupak Prekršajnog suda u Valjevu koji je u roku od dve godine okončan pravnosnažnom presudom. Bivši direktor Opšte bolnice u Valjevu je, između ostalog, tokom 2016. godine preuzeo obaveze i izvršio rashode u iznosu od 13 miliona dinara za medicinski i laboratorijski materijal na osnovu faktura, bez zaključenog ugovora i sprovedenog postupka javne nabavke, a da nisu postojali zakonski razlozi da se to učini. On je, takođe tokom 2016. godine i čineći istu nepravilnost, za popravku nemedicinske opreme dozvolio plaćanje u iznosu od 940.000 dinara. Osim ovog, on je za popravku medicinske opreme platio 1.391.000 dinara.

Pored toga, popravka liftova je takođe plaćena bez zakonskih procedura – u iznosu od 453.000 dinara.

Za elektromaterijal je dobavljaču platio više od ugovorenog i za materijaj koji nije bio predmet javne nabavke – 325.000 dinara. Sporna je bila još jedna faktura za elektromaterijal – 456.000 dinara, a plaćena je bez poštovanja procedura, a tu je i ona za tekstilni materijal – 464.000 dinara, takođe bez procedure.

U istom postupku, sporna su bila plaćanja i usluga mobilne telefonije - takođe bez postupka javne nabavke – 1.440.000 dinara. Dalje, u postupku javne nabavke benzina je izmenjen rok na koji je ugovor zaključen, a da to nije u skladu sa zakonom. Ista je stvar urađena i sa nabavkom namirnica u vrednosti od 4.105.000 dinara. Nepravilnosti su nađene i u nabavci za održavanje higijene, od 845.000 dinara, gde je ugovorom omogućeno da dobavljač uslovljava prava naručioca. Kazna 90.000 dinara – za ukupno 21 prekršaj, od toga je 13 u vezi sa kršenjem odredaba Zakona o javnim nabavkama.

Protiv troje odgovornih lica, u filijali Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za Raški okrug, odnosno direktora Zdravstvenog centra Novi Pazar i direktora Apoteke Novi Pazar vođen je jedan, objedinjeni prekršajni postupak. Prekršaji su napravljeni 2011. godine, a pet godina kasnije - 2016. godine doneta je pravnosnažna presuda.

Ovde se takođe radilo o tome što za nabavku lekova na recept prethodno nije sproveden postupak, a fakturisano je fondu, za iznos od ukupno 1.166.850.000 dinara. U odbrani je rečeno da je od zakona izuzeto sprovođenje javne nabavke ukoliko je roba namenjena za dalju prodaju, međutim, sud je naveo da se Zakon o javnim nabavkama ne odnosi na nabavku dobara i usluga koje naručilac nabavlja radi dalje prodaje, prerade, kao i pružanja usluga ili izvođenja radova na tržištu pod uslovom da naručilac nema isključiva ili posebna prava preprodaje ili iznajmljivanja dobara, odnosno pružanja usluga ili izvođenja radova za koje će ta dobra i isluge koristiti. Kazna u ovom postupku je i više nego simboličnih 10.000 dinara.

 Sa po 8.000 dinara kažnjeno je troje osoba  u sudskom postupku koji se vodio pred Prekršajnim sudom u Kragujevcu, okončan u aprilu 2014. godine. Jedno lice je direktor Apoteke Kragujevac, drugo lice direktor Apoteke Šumadija, a treće direktor Filijale za Šumadijski okrug Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Ono što je iz presude uklonjeno, ali je ipak vidljivo jeste kuriozitet da dve direktorka imaju različite plate, prva 120.000 dinara, a druga 55.000 dinara, što je upitno iz razloga što obe imaju istu stručnu spremu i rade isti posao.

Prva je okrivljena zbog toga što je nabavila lekove koji se izdaju na recept za Apoteku Kragujevac tokom 2011. godine, a da postupak javne nabavke nije sproveden i izvršila fakturisanje tako nabavljenih lekova Filijali RFZO u iznosu od 1.380.000.000 dinara. Druga je to isto uradila, ali za iznos od 228.548.000 dinara, a direktor što je dozvolio ta plaćanja, nakon fakturisanja dveju apoteka. Tada je opseg novčane kazne bio od 5.000 do 1.000.000 dinara.

Prekršajni sud Užice, Odeljenje u Bajinoj Bašti, imao je postupak u kom su osporavane radnje Zdravstvenog centra Užice. Radi se o pravnosnažnoj presudi iz 2016. godine, a radnje su iz 2013. godine.

U ovom konkretnom postupku, državni revizori su pisali pet prekršaja, od toga dva su u vezi sa Zakonom o javnim nabavkama. Jedan se odnosio na to da pružaoci usluge servisiranja vozila u postupku javne nabavke nisu dokazali ispunjenost obaveznih uslova u postupku javne nabavke, a da je na osnovu potpisanih ugovora u 2013. godini isplaćeno 3.126.000 dinara.

Drugi prekršaj napravljen je u postupku nabavke i ugradnje kontrolne konzole za angiograf u Opštoj bolnici Užice, nakon sprovedenog pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva, ali bez adekvatnog dokaza da je uređaj isporučen i urađen. Vrednost ovog posla je bila 404.200 dinara.

Okrivljeni je za svaki prekršaj, pa i za one u vezi sa Zakonom o javnim nabavkama, osuđen na po 10.000 dinara, minalna kazna, pa je onda jedinstvena 50.000 dinara. U odbrani je direktor rekao da zbog toga što je ZC raspolagao velikim brojem sanitetskih vozila “delimično” prihvatao i neispravne ponude.

Za drugi prekršaj koji mu je stavljen na teret rekao je da je uradio ispravno, ali predloge za izvođenje dokaza nije imao.

Sa druge strane, takođe Prekršajni sud Užice 2014. godine donosi presudu i kažnjava direktorku Filijale za Zlatiborski okrug Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, sa 20.000 dinara, zbog toga što je u 2011. godine za nabavku benzina od jula 2011. do kraja godine plaćeno 90.000 dinara i 65.000 dinara, bez zaključenog ugovora i sprovedenog postupka javne nabavke.

Takođe, vidimo iz druge presude, istim iznosom je kažnjen i njen prethodni, koji je do jula benzin platio 240.000 dinara.

U postupku pred Prekršajnim sudom u Užicu, koji je okončan pravnosnažnom presudom 2015. godine, kažnjeno je troje lica - direktor Apoteke Užice, direktor Zlatiborske filijale fonda RFZO, kao i bivši direktor filijale, jer je nabavka lekova koji se izdaju na recept bila sporna. Svi su kažnjeni sa po 20.000 dinara.

Direktorka je kažnjena jer je lekove koji se izdaju na recept u vrednosti od 1,3 milijarde dinara fakturisala Fondu, a prethodno nije sprovela postupak javne nabavke, a direktori jer su preuzeli takve obaveze.

Pred Prekršajnim sudom u Čačku 31. decembra 2015. godine, presudom je završen postupak protiv tri osobe, protiv kojih je Državna revizorska institucija podnela prekršajne prijave, zbog kršenja odredaba Zakona o javnim nabavkama tokom 2011. godine. Radi se nabavci lekova koji se izdaju na recept u Apotekama Čačak i Gornji Milanovac, bez prethodno sprovedenog postupka javne nabavke, a za šta je kasnije fakturisano Filijali za Moravički okrug Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, u iznosu od 1.023.000.000 dinara. Sve tri osobe, direktorke apoteka i direktorka pomenute filijale su kažnjene minimalnim kaznama od 10.000 dinara.

U postupku protiv direktora Filijale za Mačvanski okrug Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje je pred Prekršajnim sudom u Šapcu pravosnažno okončan postupak 2015. godine, a, između ostalog zbog toga što je bez zaključenog ugovora i postupka za benzin 2011. godine plaćeno 430.000 dinara – kazna 10.000 dinara. Zbog dva prekršaja je vođen sudski postupak, od toga je pomenuti vođen zbog nepoštovanja zakona o javnim nabavkama.

Očigledno je da su problemi u sistemu javnih nabavki su brojni, iako to možda nadležni ne tumače tako. I dok je donekle razumljivo da obrazovne ustanove nemaju kadrovske kapacitete za adekvatno postupanje u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, najpre zbog toga što ih imaju malo i sporadično, uz male budžete, zdravstvene ustanove itekako bi trebalo drugačije da posluju. Najpre zbog toga jer su to veći sistemi u odnosu na pomenute, sa većim budžetima, ali i zbog korisnika njihovih usluga. Iz tih razloga neophodno je u narednom periodu pojačati kaznenu politiku za nezakonito ponašanje vezano za javne nabavke u ovoj oblasti.