Šta bi Hipokrat rekao: Veliki problemi osetljivog sistema

Kvalitet igala i konca, ni manje ni više, testirali na pacijentima na operacionom stolu...

Analiza i monitoring postupaka javnih nabavki u zdravstvenim ustanovama, u sva tri stepena zdravstvene zaštite, u zapadnoj Srbiji koje je u proteklim mesecima radio Užički centar za ljudska prava i demokratiju pokazali su da su problemi u toj oblasti mnogobrojni i veliki. Javne nabavke u sistemu zdravstva su veoma specifične, ali i osetljive, zbog toga što je zdravlje ljudi od primarne važnosti za društvo, a trebalo bi da bude i za samu državu. Osim što se uočavaju brojne nepravilnosti i nelogičnosti, nabavka dobara i usluga (najpre to, jer je radova kod subjekata koji su bili predmet analize bilo neznatno), očigledno ima sve negativne karakteristike bilo kog drugog sistema (obrazovanja, gradnje, ekologije, turizma...), jer je i ovde nezaobilazno favorizovanje ponuđača i ograničavanje konkurencije postavljanjem nelogičnih i diskriminatorskih uslova koji utiču na cenu, ali i kvalitet posla i robe, naravno, prepisivanjem konkursne dokumentacije iz ranijih godina ili od drugih naručioca, kreiranje specifikacije koja odgovara samo određenjem ponuđaču, formiranje procenjene vrednosti javne nabavke bez istraživanja tržišta i realnim upoređivanjem cena na tržištu, nepoštovanje propisanih rokova, izostavljanje, nepreciznost i nedoslednost u objavljivanju delova dokumentacije, što je sve zakonska obaveza naručioca, pribegavanje manje transparentnim postupcima, poput pregovaračkog, uz amin ili prećutnu dozvolu Uprave za javne nabavke, unapred upisani podaci u dokumentaciju dok je postupak u toku, nesprovođenje postupka javne nabavke iako nema osnova za to, jednom rečju – brojni primeri kršenja zakona, a sve to bez adekvatnih sankcija, dok posledice uvek plaćaju građani, a da o tome, naravno, veoma često ništa ni ne znaju.

Javne nabavke u zdravstvu, pokazao je monitoring Užičkog centra, neretko sprovode osobe bez potrebnog znanja i bez sertifikata, događaju se banalne greške, ali i propusti koji ozbiljno mogu da utiču na zdravlje pacijenata i da ga dovedu u opasnost, o čijem trošku i u čije ime se kupuje i ugovoraju poslovi.

Nepostojanje medijske pažnje, sveprisutna (auto)cenzura i druge boljke našeg društva, dovode do toga da građani ne znaju dovoljno o tome koliko su u stvari veliki problemi osetljivog sistema, kakvo je zdravstvo, iako su lekari, lekarska usluga i ostalo iz tog domena, često u žiži interesovanja.

Svako ko se imalo zanima za jedan od najvećih segmenata javne potrošne – javne nabavke, dakle, ono malo zainteresovanih građana, aktivista nevladinih organizacija, stručnjaka iz te oblasti, verovatno ne pamti postupak sličan onom u Čačku, koji je na prvu pomisao zastrašujući, a opravdano se postavlja pitanje koliko je u skladu sa zakonom i drugim pravnim i moralnim normama. Evo o čemu se radi.

Jedan od ponuđača se žalio zbog načina ocene ponuda naručioca, Opšte bolnice Čačak, koja je sprovodila nabavku sanitetskog materijala za potrebe operativnih službi bolnice, čija je procenjena vrednost bila oko 8,4 miliona dinara. Slučaj je stigao do Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, koja je odlučila u korist podnosioca svojevrsne žalbe na postupanje čačanske bolnice. Ko posumnja u navode u ovom tekstu, budući da je deo koji sledi neverovatan, može da se uveri u istinitost putem pretrage na sajtu Republičke komisije (broj odluke 4-00-1340/2017).

Naime, zahtev za zaštitu prava je podnet nakon stručne ocene ponuda, gde je podnosiocu zahteva odbijena ponuda kao neprihvatljiva, jer, kako je komisija za javnu nabavku bolnice u Čačku to navela, ponuđena ovog dobra ponuđača ne ispunjavaju tražene tehničke specifikacije.

Dalje, navedeno je da je naručilac testiranje uzoraka, što se i inače uglavnom radi u svakom postupku kada se nabavljaju dobra, obavio na pacijentima (čitaj, ljudima koji su tu radi zdravstvenog problema) u operacionoj sali, gde, sem tima za operaciju, druga lica nemaju pristup.

Dakle, umesto da testiranje uzoraka u postupku nabavke istih uradi na veštačkim materijalima, kako se to i inače radi kada je u pitanju proba nečeg nepoznatog, nepouzdanog, čiji kvalitet ne znamo, bolnica odlučuje da, pre kupovine, uzorke sanitetskog materijala isproba tokom realne intervencije. Sreća za pacijenta, bar nešto pohvalno, ponuđači nisu bili u mogućnosti da neposredno nadgledaju proces testiranja, bar ne svi, pa je žalba ponuđača nastala na tom osnovu, odnosno bez transparetnih radnji tokom ocene ponuda.

U prilog tome da se i ovaj, jednostavno rečeno, pomalo sablasan i za nevericu metod ocene ponuda, nije isplanirao, odnosno definisao, kako to treba da bude učinjeno i unapred poznato i jasno svima koji su u postupku, govore navodi podnosioca zahteva koji je naveo da postupak ocene ponuda nije bio opisan u konkursnoj dokumentaciji, što dalje znači da su ponuđači onemogućeni da naručiocu blagovremeno ukažu na njegove nedostatke. Međutim, Republička komisija u odluci kojom poništava postupak u delu ocene ponuda, navodi da se iz sadržine zapisnika može zaključiti da su prilikom testiranja bili prisutni predstavnici određenih ponuđača čiji su uzorci bili predmet testiranja, da je prilikom sprovođenja testiranja bio označen svaki od ponuđača čiji su uzorci bili predmet testiranja, kao i prikaz ishoda izvršenog testiranja i ime hirurga koji je izvršio isto, da je za uzorak za partiju 28 navedeno da je konac pukao, kao i da je za uzorak podnosioca zahteva za partiju 32 navedeno da se na kesici testiranog uzorka konca ne navodi da je violet, ali i da se prilikom rada operatora igla koja je ponuđena, odnosno koja se testirala - iskrivila.

Međutim, Republička komisija navodi i da se iz zapisnika međutim ne može zaključiti da li su uslovi testiranja bili u svakom elementu identični, i da li su obavljeni na jednom ili više osoba, kao ni koji su uslovi testiranja i njihove zahtevnosti, a ni da li su lica na kojima su uzorci testirani bila upoznata sa navedenim i dala svoj izričit pristanak. Pored toga, komisija navodi da nije jasno na koji način su predstavnici određenih ponuđača prisustvovali testiranju, na koji način i pod kojim uslovima su bili u mogućnosti da prate proces testiranja koje su obavljali hirurzi u Službi opšte hirurgije, što, kako navodi, nužno ukazuje na zaključak da je malo verovatno da je pristup bio slobodan i neograničen, te da li su predstavnici čije je prisustvo konstatovano bili pitani da li imaju određene primedbe u vezi sa sprovedenim testiranjem, jer zapisnik o stručnoj oceni ponuda  ne sadrži bilo kakvu konstataciju s tim u vezi.

Sem opšteg okvira, sam proces testiranja nije unapred bio definisan, a posebno ne u delu koji se odnosi na pitanje na koji način će biti obezbeđeno da uslovi testiranja, za svaki pojedinačni uzorak, budu u svakom elementu identični. Predviđeno je samo da će se provera uzorka u smislu dužine meriti metrom, a u pogledu kvaliteta intraoperativno od strane jednog hirurga u Operativnim službama uz prisustvo ovlašćenog predstavnika ponuđača. Republička komisija konstatuje da je testiranje sprovedeno primenom procedure koja kao takva nije bila podobna na način da se njome obezbedi jednak položaj svih ponuđača, navodi se u odluci Republičke komisije koja je poništila postupak u delu ocene ponuda i naložila da se radnje ponove na adekvatan i način u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. To znači da je Opšta bolnica Čačak morala da nadoknadi troškove zahteva za zaštitu prava, vrati taksu od stotinak hiljada dinara ponuđaču koji je, eto, bio u pravu kada se žalio na postupak ocene ponuda i da ponovi postupak.

Ako je ovaj slučaj testiranja sanitetskog materijala (igala, konca...) u postupcima nabavki u zdravstvu u Srbiji usamljen, onda se samo treba nadati da posledica po zdravlje onih koji su bili predmet ovog svojevrsnog predkupovnog eksperimenta – ljudi, nema, kao i da drugi neće ni u kom slučaju učiniti isto ili slično, već će na veštačkim, ali adekvatnim materijalima, kako se to i inače radi, isprobati ono što žele da kupe od ponuđača, uzimajući u obzir cenu i pre svega kvalitet. Naposletku, nije zgoreg da javnost, što stručna, što građani, nadležni, ponuđači, obrate veću pažnju kada znaju da se u zdravstvenim ustanovama planiraju nabavke igala, konca i sličnog, ali ni da se ovaj slučaj podvrgne „testiranju“ – u smislu zakona, etike i rizika za zdravlje ljudi.