Građani u akciji za više odgovornosti i transparentnosti u oblasti zaštite životne sredine – opštna Bajina Bašta

Bajina Bašta pionir u primarnoj selekciji otpada

Opština Bajina Bašta nosi epitet pionira u primarnoj selekciji otpada u Srbiji. Šta je u oblasti životne sredine u toj opštini urađeno i čemu se teži, govore Dragana Ivanović, rukovodilac Odeljenja za inspekcijske poslove i komunalne delatnosti Inspektora za zaštitu životne sredine i Ivan Marković iz Javnog preduzeća „12. septembar“.

-Lokalna samouprava ima obavezu da daje podatke Agenciji za zaštitu životne sredine koja je nadležna o prikupljanju podataka. Na upit se dostavljaju podaci o obavljenim merenjima, monitoring zemljišta, kvaliteta vazduha, buke, o divljim deponijama. Podaci se za prethodnu godinu dostavljaju do 31. marta tekuće. Kvalitet vazduha se npr. meri četiri puta, svako godišnje doba.

-Poslednji podaci su iz 2018. godine jer nemamo kontinuitet svake godine. Prema tim poslednjim podacima imamo povećane praškaste materije u vazduhu u zimskom periodu u suvim danim, nije velika količina li dolazi od izduvnih gasova automobila i od ispusta od toplana i industrijskih postrojenja. Potrebna su veća izdvajanja iz budžeta za svakodnevno, kontinuirano merenje kvaliteta vazduha. Sada će prvi put da se urade i letnja merenja da mogu da se uporede podaci, kaže Dragana Ivanović.

Divlje deponije

Prošle godine očišćeno je 56 divljih deponija koje su evidentirane ranije su imali samo katastar deponija napravljen kroz konkurse i projekte uglavnom od strane NVO, ili u saradnji sa mesnim zajednicama i koji su pravili  i radnici javnih preduzeća, inspekcije i zaposleni iz lokalne samouprave, kaže Ivan Marković.

Uz pomoć Ministarstva zaštite životne sredine je otvoren je Operativni centar gde građani mogu da prijave nastanak neke divlje deponije, čega je bilo od početka godine sedam ili osam, a pola od njih su bile osnovane prijave, objašnjava Ivanović.

-Deponije se često vraćaju isto mesto, to su neka atraktivne lokacije koje nisu dovoljno opremljene komunalnom ni turističkom infrastrukturom. Imaju na tim mestima pojačan inspekcijski nadzor na tim mestima ali nemaju dovoljno kapaciteta da se prati na licu mesta uzroci nastanka deponije. Njihov posao je da se očisti i da eventualno obezbede uslove da se ne ponavlja nastanak divljih deponija na tom mestu. Na tih 56 deponije uklonjeno je 83 tone otpada, tu je bilo kabastog otpada, komunalnog, zelenog, razne vrste ambalažnog otpada, dodaje Marković.

Kada je u pitanju primarna selekcija Bajina Bašta ima pionirski status jer je već nekoliko evropskih projekata kada je primarne selekcija otpada u pitanju rađeno na teritoriji opštine. Bajina Bašta ima i procentualno najveću količinu selektovanog otpada u Srbiji. Ti projekti se nastavljaju i težnja je da se dostigne nivo zapadno-evropskih zemalja. Problem je što čitav sistem nije zaokružen i potrebno je da se reše još neki administrativni, ali i materijalni procesi da bi ceo sistem funkcionisao. Svi zajedno, donosioci odluka u lokalnoj samoupravi, javna preduzeća i svi koji bi trebalo da učestvuju u procesu upadaju u neki letargičan status. Upadne se lako u kolotečinu dnevnih problema i ovi strateški ciljevi padnu u drugi plan.

„Zeleni savet“ je savetodavno telo Opštinskog veća, ima 13 članova i ima mandat četiri godine.

Članovi su predstavnici svih struktura iz opštine Bajina Bašta, tu su i predstavnici i Nacionalnog parka i Elektrane, javnih komunalnih preduzeća, medija, školstva, NVO sektora, zdravstva, privatnog sektora. Do korone okupljanje saveta bilo je češće (6-7 puta godišnje) i pošto je to savetodavno telo, sve odluke koje se tiču zaštite životne sredine su morale da prođu Savet i da on da mišljenje. Savet je inicirao i sproveo proces edukacije dece o zaštiti životne sredine u opštini Bajina Bašta uz izradu akcionog plana za te akcije, edukativnog materijala, časova radionica koje su imale veliki odziv u zajednici  i dr, navodi Ivanović.

Na pitanjee zašto se odustalo od realizacije ideje da se izradi fabrika za prečišćavanje otpadnih voda na teritoriji opštine Bajina Bašta, Marković odgovara:

Kroz Evropske fondove 2012. godine pokrenuta je inicijativa za rešavanje tog pitanja, tretiranje otpadnih voda. Dobijena su sredstva za izgradnju fabrike koja je trebalo da bude centralna fabrika za sve otpadne vode u Bajinoj Bašti. Nakon izrade idejnog projekta tehnologija se ubrzano menjala, pribavljanje ta cele dokumentacije koja je podrazumevala i urbanističke planove 2017. godine i sve ostale planske akte je „zastarela“ u odnosu na tehnološke procese. Bajina Bašta nema industrijske zagađivače u samom gradu pa bi ta fabrika bila preskupa za naš mali grad, održavanje bi bilo preskupo uz predviđenih 17 zaposlenih i onda smo krenuli u ono što je sada najmoderniji sistem prečišćavanja za ovakve tipove opština u Evropi, u sistem mini prečistača. Uradili smo projekat sa pet komora za ceo grad, čekamo sad građevinski dozvolu samo. Biće postavljeni na svim izlazima na reci Drini tj. na ulivima otpadnih voda iz samog grada. Mi predviđamo da će cela ova investicija koštati oko 300.000 evra. Što bi ukupan posao bio oko 2 miliona iz dovođenje otpadnih voda do tih prečistača. Mi smo sada predali projekat i objedinjenu proceduru, sledi pribavljanje dokumentacije, dalje ćemo posao raditi sa Ministarstvom životne sredine, Kancelarijom za javna ulaganja, sredstva su obezbeđena, ali procedura podrazumeva i postupke javnih nabavki, eventualne revizije samog projekta pa možemo očekivati za oko 2 godine da taj projekat počnemo da radimo.

Kvalitet površinskih voda, posebno reke Drine i Rače, meri se na plaži Rača, na jezeru Perućac. Merenja se vrše preko Zavoda za javno zdravlje.

-Kvalitet vode je „za rekreaciju“. Nema velikih industrijskih zagađivača to je sreća. Drina je moćan recipijent i samoprečistač. Isti je slučaj i kad je kvalitet vazduha u pitanju, nemamo neke veće zagađivače. Ni saobraćaj ne proizvodi neke veće količine buke u gradu, navodi Ivanović.

Preko projekata je poslednjih 5-6 godine nabavljena komunalna oprema, kontejneri, kante, vozila i time je rasterećen i budžet opštine za komunalnu infrastrukturu.

-U projektu koji radimo upravo sa Ministarstvom zaštite životne sredine dobićemo još oko 3.800 kanti i podeliti građanima i unaprediti selekciju otpada. Građanima će se omogućiti da u okviru domaćinstva odvajaju otpad u različite kante. Dobili su i velike kontejnera od 5 kubika da se postave na udeljenim mestima, u selima, na planini. Dobra je pokrivenost teritorije koju obuhvataju usluge odnošenje smeća. U selim se kontejneri postavljaju na ključnim saobraćajnicama. Meštani sela su odgovorniji sa otpadom, oni imaju u svom domaćinstvu i kompostane i ne bacaju organsko smeće kao u gradu, dosta ambalažnog otpada tamo se ponovo koristi što nije slučaj u gradu. Turizam je veoma bitan faktor kada je povećanje količine otpada u opštini Bajina Bašta u pitanju. Planina Tara posebno, tu porastu čak do tri puta količina ambalažnog otpada tokom sezone. Ti ciklusi su donekle ublaženi investiranjem u komunalnu opremu jer nema dovoljno ljudi koji mogu da to saniraju i urade tim tempom, objašnjava Marković.

Grad Užice i opština Bajina Bašta potpisuju sporazum o rešavanju komunalnih pitanja na zajedničkoj teritoriji. To je redak primer ovakve saradnje u Srbiji. Ova dva grad dele planinu Tara, naselje Kaluđerska bara se intenzivno razvija, sa strane Bajine Bašte je to Nacionalni park, ali se sa užičke strane tamo se intenzivno gradi pa ovaj sporazum podrazumeva da komunalno preduzeće iz Bajine Bašte obavlja komunalnu delatnost i u tom naselju jer je bliže, na samo 13 kilometara. Zajednički ulaže se i u izgradnju kanalizacione mreže sa prečistačem, na tome se radi već tri godine sa Ministarstvom turizma.