Užički centar za ljudska prava i demokratiju uz podršku Međunarodnog centra Olaf Palme, realizuje projekat “Radna prava u lokalnim zajednicama”. Projekat će se realizovati na teritoriji gradova Čačka, Kragujevca, Loznice, Užica, opština Ivanjica, Gornji Milanovac, Priboj i gradske opštine Sevojno.

Projekat je fokusiran na pregovaračko Poglavlje 19. pravnih tekovina Evropske unije – Socijalna politika i zapošljavanje. Ovo poglavlje sadrži osnovne socijalne standarde na koje su se države članice obavezale pristupanjem Uniji. Njihova svrha je da podrže primenu i razvoj evropskog socijalnog modela koji je Evropska komisija 1994. godine definisala kao „zajedničke vrednosti koje obuhvataju demokratiju i individualna prava, slobodno kolektivno pregovaranje, tržišnu ekonomiju, jednake mogućnosti za sve i socijalnu zaštitu i solidarnost.“
Pravila EU u oblasti socijalnih pitanja obuhvataju minimalne standarde za radno pravo, ravnopravnost, zdravlje i bezbednost na radu i borbu protiv diskriminacije. Ona takođe podstiču socijalni dijalog na evropskom nivou.
Srbija je umereno pripremljena u oblasti socijalne politike i zapošljavanja. Izvestan napredak je postignut u oblastima politike zapošljavanja, socijalne politike, i zdravlja i bezbednosti na radu. Priprema prvog programa reformi politike zapošljavanja i socijalne politike u Srbiji predstavlja važan korak u identifikovanju ključnih izazova u oblasti politike zapošljavanja i socijalne politike, i reformi politike usmerenim na rešavanje tih izazova. Ove oblasti su i dalje pod uticajem oskudnih javnih finansija i nedovoljnih institucionalnih kapaciteta.

U narednoj godini, Srbija naročito treba da: → obezbedi finansijske i institucionalne resurse za zapošljavanje i socijalnu politiku; → znatno ojača socijalni dijalog na svim nivoima. Kad je reč o radnom pravu, preduzeti su koraci da se preispitaju nedostaci u usklađenosti radnog zakonodavstva. Aktivnosti inspekcije rada su intenzivirane i bolje usmerene, posebno u pogledu borbe protiv rada na crno. Nastavlja se usklađivanje propisa u oblasti zdravlja i bezbednosti na radu. Potrebno je povećati administrativne kapacitete Inspektorata za rad.

U pogledu socijalnog dijaloga, konsultacije sa Socijalno-ekonomskim savetom o izmenama zakonodavstva i dalje su ograničene. Činjenica da reprezentativni sindikati napuštaju radne grupe zadužene za pripremanje važnih zakonodavnih akata predstavlja razlog za zabrinutost. Postignut je ograničen napredak u razvoju trostranog socijalnog dijaloga na lokalnom nivou. Nekoliko sektorskih kolektivnih ugovora tek treba da se zaključi, pošto su kolektivni ugovori stavljeni van snage u januaru. Dvostrani socijalni dijalog je i dalje slab. Preduzeti su početni koraci da se revidiraju zakoni o štrajku i mirnom rešavanju radnih sporova.

U oblasti politike zapošljavanja, stopa zaposlenosti je umereno nastavila da raste do 42%. Došlo je do smanjenja stope nezaposlenosti i neformalne zaposlenosti. Iako se blago smanjuje, procenat mladih koji nisu zaposleni, ne obrazuju se niti obučavaju, i dalje je visok – 18,6%. Polovina broja nezaposlenih je mlađa od 35 godina. Očekuje se da mere fiskalne konsolidacije i restrukturiranje preduzeća u društvenom vlasništvu imaju negativan efekat na ukupnu zaposlenost tokom 2015. godine. Vlada je osnovala socijalni fond za isplatu otpremnine. Paket aktivnih mera na tržištu rada je namenjen radnicima koji su pogođeni restrukturiranjem preduzeća u državnom vlasništvu. Srbija je pripremila svoj prvi program reformi politike zapošljavanja i socijalne politike. U njemu se identifikuju ključni izazovi u oblasti politike zapošljavanja i utvrđuju se socijalna politika i reforme politike usmerene na rešavanje tih izazova.

Kada je reč o pripremama za Evropski socijalni fond, velike izmene osoblja utiču na stručno znanje o upravljanju programom IPA u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
Kad je reč o socijalnoj uključenosti, drugi nacionalni izveštaj o socijalnoj uključenosti i smanjenju siromaštva usvojen je u oktobru 2014. godine. Treći talas Ankete o prihodima i uslovima života završen je u maju i predstavlja važan izvor pokazatelja koji se koriste na nivou EU za praćenje siromaštva i socijalne isključenosti imajući u vidu strategiju Evropa 2020. Stopa rizika od siromaštva je bila 25,6% u 2014. godini, što predstavlja porast u odnosu na 24,6% u 2013. godini. Dostupnost i kvalitet usluga koje se zasnivaju na zajednici i dalje su širom zemlje nejednaki. Pružanje socijalnih usluga je dodatno ugroženo zbog nedostatka sprovedbenih propisa i neefikasne raspodele budžetskih sredstava. Neophodno je bolje sprovođenje regulatornog okvira. Samo 17,8% registrovanih nezaposlenih Roma je bilo uključeno u aktivne mere na tržištu rada. Romi su i dalje isključeni iz niza socijalnih usluga i njihovo učešće na formalnom tržištu rada je i dalje veoma nisko.
Kad je reč o socijalnoj zaštiti, deficit penzijskog fonda iz 2014. godine i dalje je visok. Kao deo mera fiskalne konsolidacije, sve penzije iznad 25.000 dinara (oko 210 evra) postepeno su smanjene u novembru 2014. godine. Ova mera je pogodila oko 39% penzionera. Izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i Zakona o budžetskom sistemu koje su usvojene u decembru predviđaju da penzije neće biti povećane dok odnos rashoda za penzije u odnosu na BDP ne padne ispod 11%.
Kad je reč o politici borbe protiv diskriminacije, Kancelarija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti nastavila je sa podizanjem svesti i promovisanjem mehanizama zaštite od diskriminacije. Grupe koje su najviše diskriminisane i dalje su Romi, lezbijske, gej, biseksualne, transrodne i interseksualne osobe, osobe sa HIV/AIDS, osobe sa invaliditetom i žene.
Kad je reč o jednakim mogućnostima za žene i muškarce, u julu 2014. godine su donete izmene i dopune Zakona o radu koje treba da poboljšaju položaj žena na radu, pomognu zaposlenim majkama da usklade porodični i profesionalni život, kao i da omoguće veću zaštitu trudnim radnicama. Međutim, ovi propisi moraju da se u potpunosti primenjuju, naročito oni koji se odnose na otpuštanje trudnica i žena na porodiljskom odsustvu, seksualno uznemiravanje, rodne razlike u zaradama i nejednakost u unapređenju, platama i penzijama. Potrebno je dalje rešavati pitanje učešća žena na tržištu rada i rodne razlike u zaradama.