Građani u akciji za više odgovornosti i transparentnosti u oblasti zaštite životne sredine - opština Priboj

Dragan Ljeljan, pomoćnik predsednika opštine Priboj, koordinator na projektima za očuvanje i zaštitu životne sredine govorio je, između ostalog, o tome zašto ta lokalna samouprava ne usvaja Izveštaj o stanju životne sredine.

Izveštaj o stanju životne sredine ne postoji jer to nije zakonska obaveza, kaže Ljeljan.

-Lokalna samouprava, na žalost, nema referenta i službu koja bi se bavila zaštitom životne sredine. U toku je izrada plana sistematizacije i za to je predviđeno da bude bar jedan čovek koji će se time baviti, koji će to raditi. Trenutno imamo samo ekološkog inspektora. Dakle, nema zvaničnog izveštaja, ali neki zvanični podaci postoje.  

Kakvo je stanje vazduha u Priboju?

-Stanovništvo Priboja udiše ako ne čist onda prilično čist vazduh. Ovu tvrdnju temeljim na projektu zamene fosilnih goriva prošle godine kada smo prvi, uz Mali Zvornik, izgradili toplanu na biomasu i grejanje na fosilna goriva zamenili biomasom. Sta ri sistem je godišnje koristio 2000 tona mazuta i to je sad neutralisano. Mislim i da neki drugi projekti, državne mere utiču na kvalitet vazduha u našem gradu.

Na teritoriji opštine ne postoje stalne merne stanice, rade se merenja periodično i to finansira lokalna samouprava. To rade ovlašćene institucije, u našem slučaju to je Zavod za javno zdravlje iz Užica po zahtevu ili periodično godišnje četiri puta sezonski. Ti podaci pokazuju da je situacija normalna, nemamo povišen stepen zagađenja, iako povremeno situacija varira ja se nadam da ćemo imati sve bolju i bolju situaciju u dogledno vreme. 

Projekat postavljanja mernih uređaja u školama u opštini Priboj. Jedan od novih projektnih aktivnosti kada je zaštita životne sredine u pitanju u Priboju je edukacija koja je namenjena najmlađima. Ministarstvo zaštite životne sredine pokrenulo je zajedno za Ministarstvom prosvete pilot projekat u 29 opština Srbije, između ostalog i u Priboju  u tri osnovne škole gde su postavljeni merni uređaji/senzori za merenje kvaliteta vazduha. Oni su postavljeni negde u novembru prošle godine sa ciljem navikavanja dece ali i roditelja i nastavnika i svih građana u okolini škole da svakodnevnim očitavanjem rezultata pokreću inicijative za eventualne promene tog stanja. Taj projekat traje dva godine ali će se sa ovim aktivnostima nastaviti i nakon završetka projekta jer nema razloga da se to ne radi i kasnije. Oni već sada imaju ideje kako da se poboljša stanje pa je tako u smislu očuvanja životne sredina pokrenuta inicijativa da se obrati pažnja na taloženje smeća. U jednoj od škola ja zamenjena kotlarnica što se pokazalo kao značajan parametar za poboljšanje kvaliteta vazduha u okolini te škole. Učenici i nastavnici su te aktivnosti ozbiljno shvatili jer se organizuju više izleti u prirodu, edukacije o značaju očuvanja šuma jer smo mi planinski kraj. Deca mogu svojim roditeljima, odraslima da prenesu neka saznanja, nove navike koje stiču kada je u pitanju očuvanje životne sredine.

Prva toplana na biomasu je u vašoj opštini. Kako to funkcioniše?

-Toplana radi par meseci, ukupna investicija bila je oko 6,7 miliona evra i radi od oktobra prošle godine. Nemamo još uvek potpune podatke, mislim da treba da prođe godina ili čak dve da bi smo usaglasili merenja i parametre i pokazatelja koliko je ovo uticalo na poboljšanje kvaliteta vazduha u opštini Priboj i treba nam reper kako je to bilo do sada.

Paušalna je procena da je drastično poboljšanje u pitanju. Sve je počelo još 2016. godine ne samo puštanjem u rad novoizgrađene toplane, nego se timski radilo na više kotlarnica, one su bile rak rana pa smo krenuli te godine da kotlarnice iz starog dela grada preorijentišemo sa uglja na pelet i to pre svega kotlarnicu koja greje najbitnije i najveće institucije u centru grada i tu je nastala najveća promena. Taj stari deo grada bio je najproblematičniji, bilo je čađi jer je tu puno individualnih domaćinstava koji se greju na čvrste energente. Onda smo gore u Pribojskoj banji takođe kotlarnicu sa uglja prebacili na pelet a 2019. je izgrađena i mini Gradska toplana u novom delu grada kod škola koja je grejala 4 škole, dve osnovne, dve srednje i deo Doma zdravlja sa dečijim dispanzerom, to nije mala toplana, snage je 1.8 megavata. To je sve pre nego što je prošle godine počela da radi ova toplana na biomasu. U međuvremenu su promenjeni toplovodi, podstanice. Dakle bitno je da nema više tih isparavanja. Uz toplanu je izgrađen i prečistač koji je vredan pola miliona evra što dovoljno govori o tome kolika se pažnja posvećuje zaštiti životne sredine. Emisija sumpor dioksida je prema nekim podacima smanjena na ovaj način sa 40 na jednu tonu dok je emisija ugljen monoksida smanjena za 90 posto. To su velike promene. Opština kao osnivač Toplane imaće manju potrošnju energenata i značajne uštede i osetiće to i građani Priboja.

Problem velikog broja domaćinstva koji još uvek imaju neadekvatna individualna ložišta rešava se i rešavaće se još jedno dogledno vreme. Stimulišu se zamene ložišta na gasne kotlove i tu imaju neka sredstva što iz budžeta što od strane Ministarstva zaštite životne sredine. Interesovanje je veliko jer su shvatili koliko imaju i oni značajne uštede i benefite od toga. Prošle godine zamenjeno je 74 ložišta u dve faze, neka ložišta su prešla na palet, ali imali smo i zamenu za korisnike Centra za socijalni rad, zamenu klasičnih „smederevaca“ za šporete koji imaju bolje sagorevanje, akcija se nastavlja i ove godine, povećana su i sredstva za trećinu. Po projektu to je negde do 60 posto sredstava koje plaća opština, odnosno Ministarstvo (negde vrednost do 70.000 dinara). Procenjeno je da će biti potrebno nekoliko godina da se zamene sva individualna ložišta u opštini Priboj da koriste pelet.

Priboj leži na reci Lim. Kakav je kvalitet površinskih voda?

-Lim nam sada izgleda kao sa razglednice. Samo godinu dana ranije imali smo drugi sliku, imali smo onu sliku sa velikom količinom smeća koja je obišla sve medije, to smeće nismo znali odakle dolazi ali ja zbog konfiguracije terena završilo na teritoriji naše opštine, to je dolazilo uzvodnim delom Lima možda čak sa izvora sa Plavskog jezera, kupeći usput, tu se smeće zaustavljalo i zaista smo imali one ružne slike. Brzo se reagovalo i u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine kada je sklonjeno oko 20.000 kubika smeća ali se nije stalo na tome jer smo preduzeli korake i aktivnosti da se to više nikad ne ponovi. Mi sada redovno uklanjamo sav otpad koji se zaustavlja na lančanicama. Bilo je paralelno i akcija uklanjanja divljih deponija koje su uglavnom na koritu reke Lim i pored pritoka Lima. Tu je edukacija građana i promena navika veoma bitna ali je bitno i da se obezbede sredstva da se to smeće negde odloži ili reciklira. Tu je bitna saradnja sa Ministarstvom zaštite životne sredine ali ne samo za Priboj nego za sve tri opštine (Priboj, Prijepolje, Nova Varoš) koje se nalaze na Limu. Najveća lančanica je postavljena na teritoriji opštine Priboj, to je na Podpečkom jezeru, negde na dva kilometra od Podpečke brane i na taj način mi štitimo najlepši deo tog Podpečkog jezera i novoizgrađeno ribarsko naselje koji su zasite veliki turistički potencijali opštine Priboj i još uvek se tu skuplja smeće i nije to sve rešeno kako će se čistiti te lančanice, ima tu ideja kako da se to smeće prikuplja, uklanja i da se reciklira na licu mesta i dalje deponuje. Dakle paralelno se radilo uz postavljanje ovih lančanica i na sistemu trajnog odlaganja ovog smeća u transfer stanicu „Banjica“. Trenutno se to smeće još uvek deponuje na teritoriju opštine Priboj na deponiju „Duboki potok“ ali do kreje godine trebalo bi da izgradnja transfer stanica bude privedena kraju, čeka se još put, struja, nabavljeni su već kamioni. E tu nam onda treba ono o čemu smo pričali, edukacija stanovništva za odvajanje smeća tamo gde ono nastaje, primarna selekcija otpada, odlaganja u kontejnere. Na taj način moći ćemo da zatvorimo deponiju „Duboki potok“ da se rekultiviše i da postane jedna zelena oaza. Ideja je da imamo Lim bez deponija u neposrednom okruženju. 

Predsednik opštine Prijepolje je izjavio da će više učestvovati na njenom uređenju, rekultivaciji deponije „Duboki potok“, finansijski pre svega,  jer je rekao da najviše oni talože tu otpada.

-S obzirom na to da je Prijepolje najveća opština od ove tri sa teritorije Prijepolja dolazi onoliko komunalnog otpada koliko iz druge dve zajedno, ta deponija postaje pretesna i iz tog razloga je proširena i regionalna deponija „Duboko“. Za sada ide sve po planu i ja se nadam da će se to realizovati i da tu neće  biti nekog nepredviđenog zastoja.

Koliko je u opštini Priboj u prošloj godini uklonjeno divljih deponija, odnosno tona otpada sa teritorije i da li ima još tih divljih deponija osim pored reke Lim?

-Na reci Lim sad uglavnom nema. Prošle godine je uklonjeno je 6 deponija i na tim se mestima ukoliko to prostor dozvoljava postavljaju se kroz projekte EU nakon čišćenja parkovski mobilijar, odmorišta, zelene oaze i onda i oni nesavesni pojedinci teže se odlučuju da odlažu smeće na jednoj takvoj rekreativnoj oazi mada ima i toga. Teško je sad to reći koja je to količina otpada, sam 20.000 kubika je uklonjeno sa jezera i raduje nas činjenica da tih deponija tamo više nema. Naravno pojavljuju se sporadično neke mini deponije ali i komunalna inspekcija radi svoj posao. Mi smo postavljali i video nadzor na tim mestima i kada nekoga kaznite i udarite po džepu, jer ne može drugačije, onda je to rešenje. Jeste to nepopularan način  ali  ako drugačije ne možemo da nekoga dovedemo u red to je rešenje.

Očišćeno je ušće Uvca u Lim gde je započeta izgradnja eko parka čak na dva hektara?

-To će biti nešto velelepno ako Priboj to uspe da završi. Tu je na tom ušću bilo plutajuće smetlište, tu se skupljalo smeće jer je takva konfiguracija terena i tu nije bilo ničega, ni ribari više tu nisu zalazili. Međutim to je prostor od 2 hektara koji je maltene u gradskoj zoni, to je samo 5 kilometara od centra starog Priboja i do tog budućeg eko parka dolazi i pešačka i biciklistička staza koja je najvećim delom izgrađena. Prošle godine u taj prostor uloženo je 10 miliona dinara, za čišćenje, za kultivaciju, predviđeno je da se podigne i nivo tog zemljišta de više ne prodiru ni podzemne vode. Za taj prostor predviđeno je dosta sadržaja, predviđen je fudbalski teren, otvoren amfiteatar, pozornica, to je odlična lokacija, park će biti uređen sa mobilijarom, parkinzi, već sada je posađeno 670 višegodišnjih sadnica, rađeno je ozelenjavanje uglavnom pored reke Lim. Tu već imamo teniski teren, dva odmorišta na tom potezu.  To je sve urađeno prošle godine. Za sve te investicije je Ministarstvo zaštite životne sredine uložilo preko 55 miliona dinara i lokalna samouprava ne bi mogla sve to da investira iz svojih sredstava. I nastavak radova na eko parku će zavisiti takođe od pomoći tog ministarstva, aplicirali smo i u ovoj godini bi trebalo da se urade te podzibe koje bi trebalo da onemoguće da reka Lim prvi nanose na krivini i da se nastavi sa kultivacijom tog terena i to je novih 50 miliona dinara i preko toga i za izgradnju tog parka će možda biti potrebno i dve godine, ne mogu da garantujem u današnje vreme ali mislim da je to neko okvirno vreme. Dolazni put tamo je sad sređen i u dobrom stanju i nije asfaltiran namerno jer želimo da očuvamo tu prirodu. Biće to prelep prostor skoro pa u centru grada i za uživanje u prirodi neće morati da idemo u brda, na planine, imaćemo oazu pored dve prelepe reke.

Otpadne vode. Kakvo je tu stanje?

-Mi imamo jedan dobra projektni tim koji se bavi kapitalnim investicijama u našoj opštini što se vidi na realizovanim investicijama u poslednjih nekoliko godina. Imamo i pomoć Vlade Srbije, što samo znači da imamo i dobre projekte i opština Priboj je ulagala u projektne dokumentacije kad ostali nisu, to nije jeftino i izgleda možda nekad kao bacanje para, ali bez dobrih projekata nema ni rešenja. Značajan deo Priboja je bio i ostao industrijski grad  i nije se uvek sve baš planski gradilo pa je jedna veliki projekat sad već odobren od strane Vlade Srbije i on podrazumeva rekonstrukciju kompletne kanalizacione mreže u gradu, izgradnju nedostajuće kanalizacione mreže uglavnom u prigradskim naseljima gde se Priboj širio, izgradnja kolektora i izgradnje postrojenja na kraju toka reke Lim kroz Srbiju i kada se to završi ni jedan gram fekalne kanalizacije neće završiti u reci. To je kompleksan problem i velika investicija posebno zbog konfiguracije naselja Priboj koji se širio u kotlini. Trenutno na žalost dobar deo te fekalne kanalizacije iz tih naselja odlazi u Lim ali do kraja godine bi trebalo da se krene sa rešavanjem tog problema. To će takođe biti višegodišnji projekat. To je investicija od bar 13 miliona evra, ali će nam doneti mnogo u razvojnom smislu.